02 April 2011

Mogu li…
(Tebi koja Jesi)

Mogu li ti uzdah
Topao biti,
u danima kad se
Crni oblaci Mreste…
Miris Jasmina
koji odiše,
iz boce čuvane
za Posebne prilike…

Mogu li,
Kalup
svoga Srca
u snove tvoje
Utisnuti,
Da Želja se
Silna Preduhitri…

Mogu li,
u pesmu
Drago ime zadenuti,
i čuvati,
da ga niko
Nikad ne obznani…

Mogu li,
Anđela sa ramena,
Poslati umesto
Pustih reči…
na Dar,
Mogu li…

01 April 2011

Soba

Stari nameštaj
je odisao
na prašak
protiv moljaca,
a memla,
koja godinama grize
disajne puteve,
beše neizbežan dekor
jednog prošlog
Vremena…

Gramofon sa trubom,
Vivaldi sa Prolećem,
i Čehov uredno složen
na polici…

Svetlost koja je
zadnjih godina
Retko ulazila,
jer on,
koji nosi
Teret Mraka,
Nije mnogo Mario
o tom…
Pesme je i onako znao napamet,
te vrlo ih precizno
na papir položiti…
…
Soba za Plakanje,
kao stvorena trenutku,
poslednjem
činu Umiranja…

28 Mart 2011

Raskršće

Neka ti Pogled
Plaštanica bude
ovom Krhkom telu,
a Suza Molitva
za Preteško Breme
u Najgorem času…

I znam…
Ovu Stazu nismo
Birali sami…
to je Uteha
i Utoka Danima,
koje Suludo
negde Zagubismo…

26 Mart 2011

Milosrđe
(Ko si ti…)

Ko si ti,
da ulaziš Nepozvan,
I naglas govoriš
Moje još nenapisane Pesme…

Ti,koji,
Starozavetne Ikone
Premeštaš,
govoreći,
kako Senka zna
da Ubije…

Ko si ti,
u Majčinu Pesmu
Da Diraš,
Romorom Teških
Kiša…

Ko si ti…
Ko…
kad Zvezdani Sag
Čupaš iz Sna
Nečujno,
kao ptica kad sleti
na Teško Ispružen
Dlan…

Ko si ti…
Reci mi…
Reci…

23 Mart 2011

Zavetni čuvari tajni

Ni Vazduh,
ni Zemlja...
ni Vatra,
ni Led...
samo Poruka u boci
koja pluta Nepronađena.

Ni Rana,
ni So...
Ni Osmeh,
ni Bol...
samo skriveni Šapat
u krilima Vetra.

Ni Crno,
ni Belo...
Ni Govor,
ni Muk...
samo Sedefno Klatno
u grudima Nerođenog.

Čuj, samo tebi mogu reći...
Teško nazirem Lik,
još teže pritiska Reč
čuvana Vekovima
u Živome Pesku
Zavetnih Čuvara Tajni.

19 Mart 2011

Epitaf
(Nekoga nema)

Tu su donedavno
stajale njegove stvari...
Papuče,spašene
teških koraka,
i stara kabanica,
za slučaj kiše
i Sumornih misli...

Nema ga,
otišao je...
na Put,
kojim se zadnje
kreće.

Samo još ponekad,
onima koji ostaše (Odahnuše),
učini se,
kako u sobi,
sa malim Anđelom
na vratima,
još uvek neko hoda,
i govori pesmu,
koju Nikada nije
stigao do Kraja
Sročiti.

18 Mart 2011

Blagoslov

Skrušen I nemoćan
Ležim u postelji
Poražen…

Molim i Preklinjem…
nečiji Blagoslov
da zakuca
na ova stara
I suzama kovana
Okna.

14 Mart 2011

Kad bi'...

Kad bi' ti
Želja bio,

krajičak
nemirnog sna...
kap boje
suncu otkinuta,
međ ranjene usne
skrivena...

Kad bi'...
usnuli slap
u Bujicu pretopio
zamenio,
grudima Vrelim
pod okom suzu
i krik...

Kad bi'
rimu po rimu
u Venac od
Cveća
u plamen od Sveća
gde Sreća se Valja
i Zri...

Kad bi'...
Eh,kad bi'...
kada bi mogla
i Ti...

12 Mart 2011

Jalovac

U polju
Banatskog Nepregleda,
stoji Bagrem
Jalovac…

Niko ne zna
ko ga je
Posadio,
niti čiji je Usud
na njegove grane
Pao…

Šibao ga Hladni
Severac,
i kupale Tople letnje kiše…
Ponekad u Proleće,
za vreme jakih
Oluja,
Gromovi su navraćali
da mu Preteške grane Skrate…

U polju
Banatskog Nepregleda,
stoji Bagem
Jalovac
da Straži…
nebi li Čudom
kojim,
kraj njega
Se zaneo
Sad…

07 Mart 2011

Sabina Maličbegović Pesnikinja Žepče

***
Da tebe nemam...
sve moje riječi bi presahle.
Moje kose ne bi teške ni mirisne bile.
Obline bi izgubile draž,
suze vrijednost,
i sve puteno bi prosto bilo.

Da te nema...
zlatne bi grivne
okovi postale,
ljepota izgubila svrhu,
a čula srljala u prazno.
Da te nema,
da te nije...
ja ne bih znala šta je šapat,
šta je tajna.
Biserna niska,
zrno po zrno sakupljana,
bi se sasula u prah.
Da mi ne postojiš...
ruke bi sklopljene,
u nijemoj molitvi ostale,
i ni jedan zagrljaj dovoljno topao ne bi bio.
Da nisi tu,
ne bi se radjale pjesme ljubavne,
stihovi bi izgubili rimu,
strune otkazale poslušnost.
Da te nije,
i sirene bi zanijemile,
prepukao bi im glas...
Bile bi hridi oštre i prijeteće.
Da te nema..
livade bi izblijedjele,
trave izbijeljele,
ni lipa više ne bi mirisla.
Da mi nisi...
umukao bi svaki pijev.
Ptice se ni budile ne bi,
a divlja krda,ukroćena,
u trku zastala.
Da mi nisi...
i da te nije...
mora bi prestala
da šume,
ribe krljušti pogubile,
rakovi oklope napustili.
Da ti nisam...
da te nemam...
moja jutra bi
noci postale,
zore boju prolivene krvi imale,
sunce bi putanju promijenilo,
a radoznali mjesec bestidne nakane.
Vjetrovi bi lomili,
vode plavile,
vatre kalile.
Da te nije...
da mi odeš...
svici bi fenjere pogasili,
pauci mreže pokidali,
djevojka kletvu izustila.
I ni jedna bajka ne bi imala sretan kraj.
Da mi odeš, pa da te nemam.
Da mi odes...
ciknulo bi!!!
Vrisnulo!!!
Do neba se prolomilo...

Svima koji prate rad ovog Pesničkog kutka,poklanjam ovu divnu pesmu,a autoru se zahvaljujem na rrazumevanju i dozvoli da istu ovde mogu objaviti.

05 Mart 2011

Predstava

Hrabrost…
to je strpljenje
jednog trenutka…
Trajno je samo ono što nije dobilo ime,
i nikad nije napuštalo beskrajne i večite predele nepostojanja.

Treba izdržati do kraja,
sa osmejkom stjuardese
koja zna
da na avionu
nešto nije u redu...

Ima stvari
kojih smo se bojali
a, ne treba.

Zašto je tako,
teško je objasniti…

Iz davnašnjeg sećanja trgli su me poslednji akordi orkestra,
i aplauz
svuda oko
mene...

Poklonih se,
I izađoh…
Još jedna predstava
dobi svoj
kraj…

22 Februar 2011

Strah

Bojim se...
Bojim,
mnogo više
nego što može
na licu
da se vidi.

Kada se oblaci
nisko spuste,
a,negde niz sokak
začuje dečiji plač...

Bojim se...
praznih soba,
Jalove svetlosti sveće,
gde niko nije siguran
hoće li u istom trenutku
prepoznati rođeni lik
u senci
koja se lenjo
razvlači po zidu...

Bojim se,
da, Bojim,
kojem se vremenu klanjamo,
kada ni liniju života
na svojim rukama
više ne umemo
razaznati...

19 Februar 2011

Za Velikim Švapskim stolom

Za velikim,Crnim
Švapskim stolom,
koji smo koristili
Za Slavlja i Daće,
Sedeli su neki ljudi
Pognutih glava
I tiho pričali…

U prvi mah,
Nisam ih razumeo…
Ali onda svatih
Da nekog žale…

O,Bože…
Samo da moje ime
Ne spomenu…
Rekoh u sebi
I izgubih dah.

16 Februar 2011

Ljubav
(Zahvala Pesnikinji Sabini Maličbegović)

Hoću tvoje oblake da svijem,
i upijem nežnost satkanu od reči,
siguran da budem kako sve ne snijem,
i da Ljubav tvoja svaku tugu leči…

Hodilo se dugo
i tragalo time,
da pogled prepozna oazu za snove,
nepoznato osta
za sve, tvoje ime,
i ta silna ljubav kroz rime što zove...

Našao sam traga
a i red je bio,
da ti jednom kažem
to što nikom ne bi',
sve stihove tvoje bar jednom sam snio,
sada ih za uzvrat,
ja poklanjam
tebi...

13 Februar 2011

Straža

Ne dam
Ovaj Grad,
Ale da ga
Pojedu…

Ne dam
ovo Nebo,
Crnim plaštom da prekriju…

Ne dam
ove Brazde,
Boju da promene
Vekovnu…

Ne dam,
Ne dam Sećanje
Da nestane
U Maglovitom jutru,
Jer,gde bi
nam bio kraj
da takav Greh
spustimo na
Dušu.

08 Februar 2011

Alisa Maličević - Daleka predaleka blizina

Daleka,predaleka moja blizino
zar je moguće živjeti
kao ja bez tebe
duše preblizu a tijela predaleko.

Daleka,predaleka moja blizino
je li moguće da se grlimo bez zagrljaja
da se gledamo bez pogleda
da se osjetimo bez dodira.

Daleka,predaleka moja blizino
zar bi sam od sebe
ovaj instrument svir'o
da mu ti nisi u žice dir'o.

Daleka,predaleka moja blizino
od rebra ispod kojeg je srce
satkan je muzički ključ
kojim se otključava kajdanka duše.

Daleka,predaleka moja blizino
tako blizu a tako daleko
mome srcu zadaješ tempo
vođena melodijom srca, plešem.

28 Januar 2011

Neki dani

Dođu tako neki dani
Kada nisam sam sa
sobom,
a sećanja k'o mraz rani,
ujedaju starom zlobom...

Vrisnuo bi',da se
čuje,
ali Sram me ovih
leta,
srce doboš što
dobuje,
skrivam nevešto
od sveta...

Nekad dođu oni
dani,
kao teg na praznoj
duši
tišinom da smrtno
rani,
i samoćom da
uguši...

Da...
Dođu tako oni
Dani
nit' levica desnu
sluša,
kad smo živi
poderani
dok svanjiva tma
i tmuša...

24 Januar 2011

Ajla Kovač - Raskrsnice
(Lirski zapis)


Napisah neki dan pjesmu o raskrsnicama...Raskrsnicama susreta i raskrsnicama rastanaka...U stvari to je priča o životu...Šta je život, nego raskrsnica,mostovi, obale i nezaustavljiva buica vode što protiče...I kada pomislimo da je kraj, da nema više, svaki put se pojavi neka nova raskrsnica,novi most, koji treba da poveže, a u stvari postaje prepreka koja dijeli daljinu... Zagrnuti u tu daljinu osjećamo se tako bezbrižno...I onda se opet vraćamo raskrsnicama, bez putokaza... Vraćamo se kružnim tokovima života bez iscrtanih linija, sa odsustvom svake signalizacije...I kada nas na tom kružnom toku snađe neko, i taj neko, je neko posbean, sa veliko P... Poseban, bez neke potrebe za dodatnim riječima i pojašnjenjima tipa : zaista,stvarno,jako... Samo Poseban! Jer sve je i zaista i jako i stvarno već uracunato u cijenu... Kada nas snađe taj neko, gomile pitanja izrone odnekud... Kako... Zašto baš ja... Zašto baš sada... Gomile pitanja, a odgovora nigdje... Ostaje nam samo da odgovore potražimo u vremenu...
Vrijeme će dati sve odgovore.. Nemoguće je pomilovati vrijeme!... Ono nezaustvaljivo teče i nosi sa sobom sve odgovore, pa čak i one za koje smo mislili da i ne postoje.. Možda su vrijeme i rijeke isto, samo rijeka, rijeka ima poplavu, kada nas gole i mokre izbaci na obalu, raspukne o stijene.. Tada i goli i mokri ne možemo se sakriti od misli, ne možemo živjeti laži, i ne možemo trčati po zvijezdama, već samo sakupljati kao perle razasuta zrnca iskrenosti naše, što se prosula po zućkastom kamenju..


Ja dobro znam svoj put...
Put je moj, putevima puteva već otputovan...
Ja dobro znam svoju bol...
Bol, što je u bolovima boli odbolovana..
Ja znam i Tvoj bol...
I ne bi, da te bolim!
Ali bi da me bolis Ti,
jer postao si posljednje na svijetu ovom,
što tuđu bol uživa...

Znam, rekao si mi...
i vjerujem Ti.
I rekla sam tebi
samo...
nisi mi vjerovao
da sam spremna,
da znam,
da mi je jasno,
i da, ako ikada poželim da odem,
da odeš,
ja te se neću sjećati!
Ne,neću se sjećati,
jer te nikada necu zaboraviti...
Zato izađi!
Izađi na cestu...
Mjesec će ti pokazati put,
i jagode će cvasti...
I kreni stazom
što te srce vodi...
A ja...
Ja ću da te pratim...
Da te pratim u onim sjenkama koje spominjao si;
U odjeku onih koraka, po onim kaldrmama;
Iza tragova nagnutih kuća, što lelujaju u prvom sumraku,
dok zrikavci igraju igru svoga pjeva...
Da te pratim, kada bude vrijeme suza,
u svim onim i ovim, ovakvim i onakim danima...
U vrelim noćima,
kada samo ravnodušni šuštaj klima uređaja remeti tišinu 10 sprata...
Biću tu, da slušam tvoju muziku,
da uskočim u svježe nacrtanu rijeku,
da dohvatim još ne tako vrelo sunce
što zalazi iza dva brda,
na kojem se boja još nije osušila.
Da uberem crveni cvijet utkan u vaznu
pored koje stoji zdjela sa dvije narandze...
Biću tu kada budem iscijeđena kao limun,
istopljena, kao cokolada...
Biću tu, da podmetnem glavu
da me dotakne mekano paperje jastuka
koje nehotice postaje oružje smijeha...
Ali biću najvise tu, kada budes Ti...
Jer...
ja dobro znam svoj put...
Ti dobro znaš svoj put...
Znamo li naš put?
Znamo...samo
Ne smijemo reći!

23 Januar 2011

Ajla Kovač – TU SI
(samo to i ne znaš))

Tu si...

Utopljen u dašku vjetra,
Što se savija oko moga tijela;

Sakriven u zavjesama,
Što ih pomiče kiša svakodnevnice;

U vazduhu si koji odgorjeva na asfaltu,
Po kojem korača moja noga;

U glasovima drugih ljudi,
Što govore mi nešto u tišini noći;

U paperjastim oblacima,
Koji se poput sjenke navuku iznad jednog dalekog grada;

Tu si, u tišini koju slušam...
Knjizi koju čitam...
U snovima koje snivam...
U životu kojeg živim...

Uvijek si tu,
Samo to i ne znaš...
Ili možda znaš...
Samo šutiš…

20 Januar 2011

Staza

Stazu od Trnja
i Usku,
uvek prepoznati
znam...
od trena kad
napustih ljusku,
Olujom hodio
sam...

I nije nikada
bilo,
ni smera,ni Putokaz
prav...
u hodu samo
se snilo,
biti,i ostati
Zdrav...

Tako mi osta
za Navek,
da više volim
da Dam...
svestan da
samo sam
čovek,
što živi i umire
Sam...

16 Januar 2011

Ne pijem ja...

I ne pijem
da bi pijan bio...
niti da bi
sebe vešto krio...
Pijem tol'ko
da mi glava klone,
da ne pitam
kome zvona zvone...

I ne pijem
što mi žeđa guša,
niti zborim
kada boli Duša...
šta postadoh
i šta sve sam bio,
pa ko takav
onda ne bi
Pio...

13 Januar 2011

Put

Putevi postoje
Da se njima krene...
Ne bi li u Vetru
Ostavili Trag...
Kad nepustiš jednom
Te predele snene,
Nek' usnama lebdi
Samo osmeh blag.

Daljine kad mame
Ne trzaj se što,
Isped samo stoje
Pitanja i Stra',
Nepoznato neće
Uvek biti Zlo,
tu pronaći možeš
Svoje pravo Ja...

Putevi postoje
Da se njima hodi...
Ustreptalim Srcem
Odabere smer,
Pusti,samo pusti
Nek' te ono vodi,
Pitomu dolinu
Usvuji ko kćer...

A i kad poželiš
Da se vratiš tu,
Tu gde vrelo teče
Gde ti koren zri,
Pokloni se tugo
Svom pradavnom snu
Siguran da budeš
da si stvaran ti...

09 Januar 2011

Crnjanska Balada

(U spomen ''Miletu Loti''
iz Crnje,velikom drugu i bratu)

U ravnici mirno leži
moje selo drago,
tu sam rođen,
tu zavoleh
svoje milo blago.

Tamburaši svi su znali
da je pesma stota,
kroz sokačić kad se prati
moj brat Mile Lota.

Svirajte mi Crnjanski bećari
tu što nekad Đura pevat' znade,
pa polako Lolinim sokakom
di se tajno prva ljubav krade.

Spavaj Crnjo, mirno tiho,
nek te dragi Gospod čuva,
utihle su zadnje pesme
samo poljem vetar duva.

Svirajte mi Crnjanski bećari
tu što nekad Đura pevat' znade
pa polako Lolinim sokakom
di se tajno prva ljubav krade.

Napominjem da je promena ritma u strofama posledica koncepcije same pesme.

03 Januar 2011

Tajna

Koju Tajnu
Da ti otkrijem,
kada ni Utroba Zemlje
Za mene
tajna više Nije…

Koje rečI da
Upotrebim,
A da tišinu duše
Ne pomutim…

Raduj se,
Kada spustiš
glavu
Na toplo rame,
Zaštićena, kao pile
Na dlanu Spokoja,
Spremno za San,
Toliko čekan
I Drag.

Koju Tajnu
Da ti otkrijem…
Koji bol ponovo sebi
Da nanesem…

Ovo su slike u boji
Koje nemaju zidove kao oslonac…
Ovo su pogledi bez reči
Kojima se samo sanjari
I naivni raduju…
Stepenik za čudo
Još neviđeno,
i Beseda za onog
tek Rođenog.

Koju Tajnu
Da ti otkrijem,
Kada se i sam bojim jasnih predela…

Tvoje su Oči umorne,
a Ruke malaksale beže u Spokoj sna…
tamo je Lepo,
tamo su svi
kojih ostasmo željni
a da to nikom nismo smeli Priznati.

Koju Tajnu
Da ti otkrijem,
Koju Bajku
Da ponudim
Kao Dragi Dar…
Poljubiću te
U oba Oka…
Jer tajna,
I zapis
Koji čuvamo
tamo se jasno
naslutiti Može.

31 Decembar 2010

Trešnje na Snegu


Doneću ti zrele trešnje
kad zvonikom ponoć krene,
u srcu će tvoje lice
uzburkati uspomene.

Poželeću da si srećna,
dušu punu večnog mira,
kad s radija
pesma krene
što skrivene snove dira.

Noćas bićeš samo moja
Na sred trga od slobode,
kad krajičak senke tvoje
srce opet mi probode.

Sretno nek je moja mila
za sve što sam hteo reći
ma gde ikad budeš bila
ova pesma će poteći.

Doneću ti zrele trešnje
Kad zvonikom ponoć krene,
Mada znam da nemam prava,
Podgrevati Uspomene.

25 Decembar 2010

Božić za sve

Noćas neka niko
ne ostane sam,
kad se zvezda javi
i malakše dan.

Svako neka čvrsto
tad zagrli svog,
nek se svuda peva
rodio se Bog.

Ovo noć je puna radosti
za svakoga imaj milosti,
ceo svet će glave pognuti
da Svevišnjeg tako pozdravi.

Nije važno ko će klanjati
niti ko će grudi krstiti,
mnogo preče biće shvatiti
i svoj život mu prepustiti

21 Decembar 2010

Alisa Maličević Pjesnik - Sarajevo


ODREĐIVANJA

Dubinu neba odredit' će tuga
ako se utopi preduboko je.
Visinu oblaka odredit' će suze
ako se proliju i skvase do kosti previsoko su.

Šta da govorim sebi kao utjehu
i ponavljam česti kao tačno
ništa drugo nego da sam budala
koja je jedno znala a u drugo vjerovala.

Nisam se iz neznanja zaljubila
već što sam u njegove laži vjerovala

Postoji li čovjek
kakvog tražim,kakav mi treba?
Glas u meni reče
ti ne tražiš čovjeka, već Boga.

19 Decembar 2010

Zvona

Teško huče
Zvona…
Dal’ to ide
Ona,
il’ još jedan
Ružan glas
o Njoj…

17 Decembar 2010

Smisao

Kroz Svetlo
i Ratnika,
Kroz Vatru i Vodu...
kroz Treptaj i Večnost...
sa Mačem ili na njemu.

Kroz Smeh i Muk,
kroz Krug ko jecaj...
kroz vetar i besmisao...
kroz levo i desno,
put skrivenih reči
Potkazivača.

Kroz Talas i Zemlju,
kroz dobro il zlo.
kad smisleni znaci
prestaju da važe...
kad spoznaje nestaju
sa tornja,
gde se jasnovidi skupljaju...

Treba Pobeći,
ali gde...
Treba Ustati,
to je lako...jer
kroz grleni Smeh Deteta
nazire se put.

Kako je moguće
ogrnuti se zaboravom
u trenutku...
Kako je moguće
udarati glavom o zid
koji ne postoji...
kako je moguće
spasti drugog
a nemoćan biti pred sobom...
i posle pređenog puta
zanemariti pravi smer...

Ustani Ratniče,
ovo je još jedna
od bitaka
koju moraš dobiti...

Ovo je samo Sumoran dan
koji će jutrom nestati...
i još samo jedno pitanje
na koje odavno
Odgovor Znaš.

Nagni se nad bistrom vodom...
videćeš lik dušmana
sa kojim se Vredi
Izboriti.

10.Decembar 2010

Tihovanje

U Tišini Zgrčeni
Iščekujemo Eho...
Taj Spasonosni Znak
Pogrešnog Trenutka.

Jer,posle
Teških Obećanja,
Kada Dušu Okivamo,
Šta preostaje drugo
Osim Tihovanja.

Slike se Redaju
Jedna za drugom,
A Kraj,
Silnog Košmara,
Neda se Naslutiti...
Tajne se Otkrivaju,
Dok Vekovna Želja Vri.

U kutku Prazne sobe,
U tišini Zgrčeni,
Sklopljenih Ruku Mirujemo...
Svesni Gorčine Vremena
Koje Nas Okružuje.

01 Decembar 2010

Sat
(lirski zapis)

imao sam
(istina, nije bio moj) veker,koji je sin
dobio u nekoj nagradnoj igri...
ovih dana je stao...
pomislio sam,
nije tako strašno,
i život stane,
pa se sve i dalje vrti...
ali bio sam kao izgubljen u vremenu
bez tog malog vekera,
koji sam na neki način voleo...
podsećao me je na nekog,
ko više ne dolazi,
koga nije više briga...
ko podosta pije,
i baš nema
nekih lepih vesti
o njemu...
Poverio sam se
svojoj sestričini,
koja mi je sada sve
i jedino što imam...
posle nekoliko dana,
oglasilo se zvono
na vratima...
Ušli je ona,
noseći veliki zidni sat,
koji me je podsetio
na one satove
koji su nekada bili
po Nom Sadu na ulici...
Zaplakao sam
od sreće...
opet imam
sat,
i mogu tačno da znam koje je doba,
bez obzira što nigde više ne žurim,
i nigde me ne čekaju...
Uveče,kad legnem,
čujem ga kako otkucava...
i setim se svoje bake,
koju sam posećivao često
posle dedine smrti...
sedela je na svom krevetu,
prekrštenih prstiju i tihovala,
dok je sa stare police
isto ovako kucao
svetlo plavi (INSA Zemun) veker,
valjda brojeći
koliko je kome ostalo,
i koliko kome
baš i nije...
Srećan sam...
imam novi zidni sat...
i osećam,
kao da je vreme ponovo za mene krenulo,
upravo tamo,
gde je kod malog vekera stalo...
A jednoga dana,
kada se u mojim grudima zaustavi kucanje,
neka moj sin,
u zamenu za (svoj)
mali veker,
uzme ovaj,
i neka mu posluži...

23 Novembar 2010

Stolica

Stigao me danas
Osmeh,
Hladan kao Led…
i par Reči
na Brzinu sročene.

Osećao sam se
Jadno i Potišteno…

Kakvom se to Kamenu Klanjamo,
i kakvom Besedniku
Ruku Ljubimo…
Dozvoljavajući da Bajke moluju sliku,
koja ni
U Najgorim Snovima
Mesto svoje nemaju.

Poklonih se
U znak Predaje,
I 'strčah na Reku
Obraz da Sumijem…

Grlo ostade Suvo…
Zar tako
Dušu da Okaljam…

No,ipak na sreću,
Sveće uspeh
Da Upalim.

15 Novembar 2010

Otkud ti…

Otkuda Hrabrost
izgovarati
Molitvu Pokajnicu onome,
koji se ne Kaje…

I tako
Lepe reči
o poimanju Sreće,
iako ona retko hodi
ovim šorom,

Oprosti…
Sačuvaj suze…
one se puštaju
zbog onih
koji postoje,
i jednom samo
Neprimetno odu…

08 Novembar 2010

Prava Ljubav

Da li ti je
rekla,
Da moje su zvezde Istokom zanete,
a Duša velika
kao Želja Skrivena…

Da nam se Krv
Razlikuje,
time,
Što Moja Srcem
teče…

Da li ti je
rekla…
Da moj su Dom
i Dušu
Nišani nanišanili,
Još onoga trena
Kad je Prva Kletva
Iz Prevelike Ljubavi
I Milosrđa poletela…

Je li ti rekla
šta Noću
Valja Skrivati,
dok Beli Dan
se Poradja...
i Suštu Maglu
Upiti,
bez ijedne Reči
Beznađa...

Je li ti rekla,
Oka ti,
da naše Ruke
Nikada,
za Nikad,
se neće
Poklopiti...
I celo će Nebo
Okrenuti,
Otužne Boje
Prve Ljubavi...

Da li ti je rekla,
onako Teškim Bolom Shrvana,
kako je Zaludno
Azre Voleti,
jer Takvima
je Teško Odoleti,
a ostati Bezglavo
SVOJ...

07 Novembar 2010

Setne Pesme

Otkad su mi
Posivele Zore,
A Zastor od Greha
Otupeo Dan,
Nevidljiva Ruka,
Neda još da Klonem,
i Pepelu mesto
Prepušta u San.

Pa livade
Sanjam Cvetne,
te Prizore Nežne
iz Detinjstva mog,
Grudima mi leću
one Setne pesme
kojima me davno
Darivao Bog.

01 Novembar 2010

Usud

Nikada ti
Neću oprostiti,
što posle tebe,
takva praznina
u grudima
Nasta...

O,Bože,
jeli moguće
toliko Pogrešnih koraka,
u ovim stopalima
što bi...

30 Oktobar 2010

Reči

Ni slovo izgovoriti
Neću.
Pustiću da se
Vreme kotrlja,
makar mi nikad
ne bilo pravo…

Ni suzi ne dam
Poteći…
Obrazi moraju ostati
Suvi i Čisti
Makar zenice
Tiho ukopnile.

Ni slova izustiti
Neću…
Reka će teći
I bez mojih
I onako
Teško obremenjenih
Reči…

26 Oktobar 2010

Jedna obična noć
(Nevažna)

Jedna obična
Noć…

Soba prazna,
zvuk klavira,
sa kojeg klizi
prelepi klasik Jazz-a…

Na stolu,papir…
tek napisana
Pesma…

Čovek na otomanu,
pokrivenih nogu
i sklopljenih kapaka,
oplakuje svoju nikad
Prežaljenu Mladost…

Vatra pucketa
iz peći,
kao da hoće
bar nešto
Živo
u ovu običnu
Noć da
Utka…

24 Oktobar 2010

Baš me briga
(In Memoriam Sanja R.)

I baš me briga
sa kim si noćas
stopala ukrstila,
i čije su ruke
bile prostirka
za tvoje grudi malene.

I baš me briga
ko ti je svetlo gasio
tamo negde u planini
gde nisi htela
mene voditi,
ovako blesavog
i snenog.

I baš me briga
što ćes plakati
kada kiše počnu u aprilu,
kada obala reke ponovi
čaroliju prethodnih iluzija,
kad ti moje reči
postanu obične i suvišne.

I baš me briga
što sam korake zagubio
u mraku negde pod tvojim prozorom,
te se nisam znao vratiti.

I baš me briga
je li to pravi broj,
jesi li kod kuće
i hoćeš li primiti poruku...

Ali neka,neka...
ti svoje usne ponovo raspleti,
na obraz sakri neprimetni znak tuge,
što te nema,
što te više u knjigama svojim
ne mogu pronaći.

Baš me,
baš me briga
što moram okrenuti jastuk,
da te više nikada,
ali nikada
ne sanjam prelepu!

22 Oktobar 2010

Staza Trnja,staza Ruža


Kroz taj Tunel
što se pruža,
U očaj me baca
Stud...

Stazom Trnja
Stazom Ruža,
Korač'o sam
kao Lud...

Sad kad prošlost
kao dim,
Oduv'o sam
Kojekud'

Sve i dalje
isto snim,
još koračam
kao Lud...

19 Oktobar 2010

Ispovest plemenite životinje
(Konjski Jed)

Svetla me bude
u malenoj štali,
otvaraju se oči
opet novi dan,
Napolju me čeka
svakidasnja dreka,
Biću ko i juče
brižno zauzdan.

Vlaga već u kosti
zavukla se čvrsto,
kasom idem smerno
prevozeć’ gospodu,
Na nos mi izaš’o
ovaj život konjski,
Kad seno ne daju
A, kamoli Vodu.

Teške mi reči
kraj imena stale,
Dežurni su kočijaši
napravili hajku,
Svim onima koji
krv mi piju,
Poručujem nemo…
Da Vam Milu Majku.

17 Oktobar 2010

Kako izbeći sopstvenu senku
(Korak više)

Stani…
Tvoja staza
je popločana
Tuđim koracima…
Dok pogled putuje
Daljinom Nepostojanja…

Imaš Vremena…
Pronađi Skriveni džep
na kaputu,
stvoren samo za
tvoju ruku,
i učini ono
što do sada
Nikome na
Pamet palo
Nije…

16 Oktobar 2010

Pokajnica

Za šaku zemlje,
Mladost si svoju
Prodala…

Rodila decu nikome,
i sama ostala na vetru…

Za šaku dukata
Oči ti
Potamneše,
a marama Crna
Pobelele vlasi
Pokrila…

Za šaku Tuđe
muke,
svoje si dane
U noć
Gorkom Kletvom
Obojila…

Zbog šake zemlje
koju u ruci
Prokleto stiskaš,
Na grobu ti
raste
Kukolj i Čkalj…

12 Oktobar 2010

Jesen u oku mom

Ređaju se slike…
sve Tuga za Tugom…
Ne,ne kukam ja
za Prazninom
koja zjapi,
Roseći ovo malo
od Očiju
što ostade…

Ređaju se slike…
Sve Čemer i Jad…
a,htedoh samo
Izgubljeni Osmeh Detinjstva
Licu da vratim…

10 Septembar 2010

Košava

Nikada ovako,
Košava nije
unosila Nemir
međ Nesmirene Duše…

Drvo može Iščupati…
osakatiti Stoletnu
Lozu…
dok Zlatno
Klasje,
U trenutku
Nestaje…

Ali Žašto,
Zašto Dušu
Nagriza…

Ne znam…
Možda zato
jer smo
Nekada
bili Bolji,
Ili samo
Manje Zlobu
U očima
skrivali…

Ko da zna…
ko da zna…

04 Septembar 2010

Moja Draga

Spava Mi Draga,
Tih i miran san…
Spavaj,samo spavaj,
i sutra te čeka
Izuzetan dan.

01 Oktobar 2010

Laku Noć
(Sreća)

Laku noć stari...
neće me biti
neko vreme...

Moram izravnati put,
i izbistriti poglede,
kako bi stope lakše
izabrale smer...

Laku noć stari...
I ne brini,
tamo gde ja idem,
Bistre se reke gazaju,
i oblaci beli Opevaju...

Laku noć stari...
neće me biti neko vreme...
a kada u Maju
Kajsije Obremene Cvet,
izađi u polje i zapali sveću...
nek mi se nađe
za dobro,
ako rani Mraz
na grane se tiho
Spusti...

30 Septembar 2010

Prosjak

Danas sam
Naišao
na Prosjaka,
Vlažnih Očiju
I Tužnog Pogleda…
Htedoh proći,
Al' nešto mi nedade…

Iznenada
me uhvati
rukom ledenom,
i upita
Ko si Ti?

Ja sam onaj
koji Vidi
Čežnjiva Dušo…

I ne brini…
Nebo se Uvek
Nasmeši,
Nama Ubogima…
Treba samo znati
Čekati…

26 Septembar 2010

Prebol

Zašto si me
Majko rodila,
Gde Nebo i Zemlja
Se Tuku,
A Gromovi
Devojačku Pesmu
Tišaju...

Nije li Strast
Jača od Razuma...
Pelin u Mleko
Potopila...
Ili si Sluđena
Vatrom u Grudima,
Ikonu-Spas
Sagorela...

Zašto si me
Majko Rodila...
Tu gde se Čedo Prvenac Spokojilo...
Pa Obraslo Travom
Do Oblaka,
U Zaborav večni
Pretvorilo.

Zašto...
Zašto si me
Majko,Rodila...