Stolica
Stigao me danas
Osmeh,
Hladan kao Led…
i par Reči
na Brzinu sročene.
Osećao sam se
Jadno i Potišteno…
Kakvom se to Kamenu Klanjamo,
i kakvom Besedniku
Ruku Ljubimo…
Dozvoljavajući da Bajke moluju sliku,
koja ni
U Najgorim Snovima
Mesto svoje nemaju.
Poklonih se
U znak Predaje,
I 'strčah na Reku
Obraz da Sumijem…
Grlo ostade Suvo…
Zar tako
Dušu da Okaljam…
No,ipak na sreću,
Sveće uspeh
Da Upalim.
