Molitva (Bol)

Molitva  (Bol)

Čovek bez noge

ječi i plače,

sklopljenih ruku

Bogu se moli...

Zar nije dosta

to što je nemam,

a ona još uvek

tako zaboli...

Priznajem

Priznajem...

Priznajem...
Sve Grehe ljudske,
Sve laži ovog sveta
izgovorene
Priznajem...
Sve Zablude
na brzinu sročene,
sve Bajke poverovane
u nedostatku Pameti
Čiste...
Priznajem...
Sve Boli
Nepravedno nanesene,
svo Blato bačeno
na Obraz
Pravednika...
Priznajem.


Priznajem
sve što mi se
na Dušu stavlja,
a služi za
podsmeh...
Priznajem
kako Srce
od Bola
Prepuklo nebi...
Priznajem,
Pritnajem,
i Ne Kajem se...

Moja sveća dogoreva...

 

Moja sveća dogoreva...

 

Putevima kojima hodah

razbacano  kamenje

posvuda...

Nema više suza

za ridanje,

reči za odbranu...

Samo Molitvu

i Ljubav

u Napaćenim

grudima... 

Moja Sveća

dogoreva...

Ja nemam nikoga...

Hladno je...

i koraci tužno odjekuju

po tek postavljenom

pločniku od

suvoga lišća

u ulici

koju ne prepoznajem.



Kraj polu srušenog

zida...

je virilo lice

neznanca...

Ko je bio on...

i šta su značile suze

na staračkom licu

sa očima deteta...



Hladno je...

Sa grane trešnje

na kraju grada,

ljuljalo se

tek ohlađeno telo

izgubljene visibabe

pred sneg...



Ja nemam nikoga..

Uspomene

Uspomene

Ostale su samo pesme

one tebi namenjene,

reč Ljubavi i reč tuge

na usnama skamenjene.

Opustelom malom baštom

beli Jasmin tužno cveta,

prazna mesta na terasi

sudba kleta,sudba kleta...

Tim sokakom sad se nejde

sva su vrata zaključana,

ne vidi se više staza

ona samo nama znana.

Ostale su samo pesme

one tebi namenjene,

reč Ljubavi i reč tuge

dve tri suze skamenjene.

I šta mi je sad neg reći

Moje Drage Uspomeme,

Sačuvaj ih Blagi Bože

sačuvaj ih ti od mene