StolicaStigao me danas
Osmeh,
Hladan kao Led…
i par Reči
na Brzinu sročene.
Osećao sam se
Jadno i Potišteno…
Kakvom se to Kamenu Klanjamo,
i kakvom Besedniku
Ruku Ljubimo…
Dozvoljavajući da Bajke moluju sliku,
koja ni
U Najgorim Snovima
Mesto svoje nemaju.
Poklonih se
U znak Predaje,
I 'strčah na Reku
Obraz da Sumijem…
Grlo ostade Suvo…
Zar tako
Dušu da Okaljam…
No,ipak na sreću,
Sveće uspeh
Da Upalim.
по ко зна који пут је ишчитавам, као да је за мене писана
ОдговориИзбриши(рођен сам 23. новембра)
И са временом пјесма није ништа изгубила... Такве су велике пјесме. Мени је посебно драга. (Објавићу је на мом блогу, поред већ постојећих/објављених Твојих пјесама...)
ОдговориИзбриши