Ispovest plemenite životinje
(Konjski Jed)
Svetla me bude
u malenoj štali,
otvaraju se oči
opet novi dan,
Napolju me čeka
svakidasnja dreka,
Biću ko i juče
brižno zauzdan.
Vlaga već u kosti
zavukla se čvrsto,
kasom idem smerno
prevozeć’ gospodu,
Na nos mi izaš’o
ovaj život konjski,
Kad seno ne daju
A, kamoli Vodu.
Teške mi reči
kraj imena stale,
Dežurni su kočijaši
napravili hajku,
Svim onima koji
krv mi piju,
Poručujem nemo…
Da Vam Milu Majku.
Свидјела ми се ова Твоја КОЊСКА ПРОЛЕТЕРСКА
ОдговориИзбришиа ја дописујем наставак РЕВОЛУЦИОНАРНИ:
Неће ни то дуго
тако нам улара,
копита је тврда
и уме да удара.
Кад се све коњске
снаге уједине
и за нас ће сунце
с висина да сине.
Браћо коњи устајте,
не дајте да вас паше,
свакодневно уздају
и бездушно јаше.
Bravo Miro...
ОдговориИзбришиVidiš,Ljudi se lako mogu razumeti,ako to hoće...
Ova mala varijacija ne temu je nastala pre mnogo godina...tek sad je ugledala svetlost dana...(dan,kako to Gordo (Gorko) zvuči)
Dopada mi se tvoj Revolucionarni
nastavak...
Pozdrav iz Banata