Strah
Bojim se...
Bojim,
mnogo više
nego što može
na licu
da se vidi.
Kada se oblaci
nisko spuste,
a,negde niz sokak
začuje dečiji plač...
Bojim se...
praznih soba,
Jalove svetlosti sveće,
gde niko nije siguran
hoće li u istom trenutku
prepoznati rođeni lik
u senci
koja se lenjo
razvlači po zidu...
Bojim se,
da, Bojim,
kojem se vremenu klanjamo,
kada ni liniju života
na svojim rukama
više ne umemo
razaznati...
Истргнуо си два бисера из душе („За Великим Швапским столом“ и „Страх“) и поклонио нам...
ОдговориИзбришиHvala Miro što pažljivo čitaš,ono što objavim na blogu...
ОдговориИзбришиPozdrav iz zavejane Ravnice
Bojim se...
ОдговориИзбришиBojim,
mnogo više
nego što može
na licu
da se vidi.
Lepa poezija,Jasmine...
Hvala Milane...
ОдговориИзбришиDobrodošao.