Pokajnica
Za šaku zemlje,
Mladost si svoju
Prodala…
Rodila decu nikome,
i sama ostala na vetru…
Za šaku dukata
Oči ti
Potamneše,
a marama Crna
Pobelele vlasi
Pokrila…
Za šaku Tuđe
muke,
svoje si dane
U noć
Gorkom Kletvom
Obojila…
Zbog šake zemlje
koju u ruci
Prokleto stiskaš,
Na grobu ti
raste
Kukolj i Čkalj…
Svi tvoji stihovi su jaki, ali jači od ovih, mislim, ne mogu biti... Pozdravljam te i nadam se da ću ovde, jednom, ugledati i jednu snažnu, ali svetlu pesmu...
ОдговориИзбришиDivno, ali eto meni se bas svidja shto nije svetla... Bas zato mi je nekako i jaca.
ОдговориИзбришиHvala Todora i Luminous...
ОдговориИзбришиJeste,tamnom su bojom uokvirene ove pesme...sve je to odraz okolnosti i vremena u kom su nastale...
Hvala što pratite moj skromni rad na ovom blogu.
Pozdrav
„свијетле стране“ су нам драже,
ОдговориИзбришиали оне и прохује брже – брже временом „отупе“
стога је поезија „свијетле стране“, ПОЕЗИЈА ТРЕНУТКА
„зла времена“ ударају (остављају) печат (терет), који се „невољно“носи
у најгорем случају, не можемо га се ослободити цијели живот
стога је поезија „зла времена“, ПОЕЗИЈА ТРАЈАЊА
али и поерд тога,
добром пјеснику су „свијетле и тамне стране“ подједнако важне
Nemam ništa da dodam...sve je rečeno...
ОдговориИзбришиHvala Miro...
Pozdrav iz maglom prošarane Ravnice.