24 Januar 2012

Zao glas...
(Bratu Miroslavu)

Kako oči da obrišem
zao glas mi dušu cepa,
od ridanja ni ne dišem
Crna Vrana Poji-Tepa...

Zora, Sumrak,ko će znati
oblaci se Teški svili,
tebe Molim,dal ćeš dati
zračak Sunca,Bože Mili...

Sklapam ruke, tiho padam
dan za danom ko Pas Reži,
kako Slomljen da se nadam
kada Brat mi Bolan leži...

21 01 2012

Ne vredi...

Ne pričaj sam sa
Sobom...
o Lađama što
Nekuda plove...
Nikada Imao Nisi
onu što Srce
pozove...

I Nemoj se mučiti
Ludo...
Od zemlje Lebdeti
pedalj...
bolje sklopiti
Oči,
i mirno na Počinak
poći...

I Sanjaj što ti je
Volja...
Radosti Ispruži
Krila...
Ljubavlju kojom si hteo,
natopiti Buket i
Veo...

I ne pričaj
Sam sa Sobom...
U pustari četiri
Zida,
zar ikad Hodač
na Žici
nad Ambisom
Žicu Kida...

I Čuvaj Toplo
pod Srcem,
Oči koje te Bole...
suzu pusti,
ne štedi...
Ne vredi,Veruj,
Ne Vredi...

16 Januar 2012

Nisi ti kriva

Marija...
Nisi ti kriva
što su Čavke
i Duboki Vir
tvoje stope gutali
dan po dan,,,

Nisi ti kriva
što je magla
prevarila Zenice
nepostajinim Bojama
Staze Majčinskog Nagona...

Marija...
Nisi ti kriva
za Huk Vode
ispod Kućnog Praga,
zbog pokopanog putnika
pored puta...
Nisi ti kriva...
Nisi...

Ruke ne nosiš svele,
ni oči Utihle
od suza...
samo Usne kadkad
zadrhte,
kad Samoća
svoje Otrovne Kandže
zabadati krene...

Nisi ti kriva...
Niko nije rođen
da bi bio Sam...
niko nije rođen
da bi mu Bol
ime bilo...
Ispruži ruke,
pokloni se Suncu,
možda baš
u njegovoj Senci
skriveni Osmeh
Stidljivo Čeka...

01.01.2012

Srećnu novu 2012 godinu svim Prijateljima ovog bloga.
Vaš Jasmin Isak Latić