Mati
Od kad nas nema
u tvojim molitvama,
sreca kao da je
okrenula ledja
i lagacko krenula
da potrazi nekog
kome je nuznija...
Jutra su izgubila rumen
koju si osmehom svojim
bojila,a sada crni oblak
olujnom vetru prepustila
mati...
Zar nije ti zao tuge
koju rodise noci
placne i duge
kraj neznane uske
ceste i pruge.
Otkad nas nema
u tvojim molitvama
vise, mati
da li ce opet
moje lice sjati
reci mi mati
reci mi mati...
Ko je kriv
A svemu je kriv
jedan osmeh ziv,
a svemu je kriv
jedan oblak siv.
Da,svemu je kriv
jedan oblak siv,
znam svemu sam kriv
kriv sam sto sam ziv.