Baš me briga
(In Memoriam Sanja R.)
I baš me briga
sa kim si noćas
stopala ukrstila,
i čije su ruke
bile prostirka
za tvoje grudi malene.
I baš me briga
ko ti je svetlo gasio
tamo negde u planini
gde nisi htela
mene voditi,
ovako blesavog
i snenog.
I baš me briga
što ćes plakati
kada kiše počnu u aprilu,
kada obala reke ponovi
čaroliju prethodnih iluzija,
kad ti moje reči
postanu obične i suvišne.
I baš me briga
što sam korake zagubio
u mraku negde pod tvojim prozorom,
te se nisam znao vratiti.
I baš me briga
je li to pravi broj,
jesi li kod kuće
i hoćeš li primiti poruku...
Ali neka,neka...
ti svoje usne ponovo raspleti,
na obraz sakri neprimetni znak tuge,
što te nema,
što te više u knjigama svojim
ne mogu pronaći.
Baš me,
baš me briga
što moram okrenuti jastuk,
da te više nikada,
ali nikada
ne sanjam prelepu!
Нема коментара:
Постави коментар