Pred Licem Tvojim
saginjem glavu...
Očiju Suznih
pogled se spušta...
Rukama tražim
Skute da Ljubim
Prečistu sliku
odsjaja Tvoga...
Molim za Milost
skrunjenih dana,
Kajanje ,Oprost
za kojima Vapi,
Suze ko potok
u gori što Cvili
kad Vatra sve guta
a Strah je
u Vodi...
Pred licem tvojim
Ponizno slažem,
bezglasno ovu
Molitvu svoju,
Gde će mi Duša
kad podignem
glavu,
a gde će i Tvoja
kad ne pružiš
Ruku...
Gde Sunce se
spušta i kopni,
Žena je stajala
Gordo...
Ka njoj je
puzao Slepac
suzama praveći pute
svojoj pesmi
bez reči...
Muzo Moja
sred Tmine,
Sa pleća ti
uklanjam teret,
grudima golim
se Prečim,
Da progledaš
Očima
Molim...
Krstonoša Verni
za Navek...