Ne budi me...

Ne budi me...

Ne budi me

sad kad spokojno

dane trošim...

sad, kad ne znam

za suze

boje pelina

i maglu

u očima...

Ne budi me

glasom gavrana

i hukom tamnih oblaka

nad ovim konačno

smirenim krovom...

Ne budi me...

ne budi...

ovi su talasi  u koritu

gde samo Ljubav

može podići

glas.

Ne budi me...

ne budi uzalud

Okovan je

ovo san.