Predstava
Hrabrost…
to je strpljenje
jednog trenutka…
Trajno je samo ono što nije dobilo ime,
i nikad nije napuštalo beskrajne i večite predele nepostojanja.
Treba izdržati do kraja,
sa osmejkom stjuardese
koja zna
da na avionu
nešto nije u redu...
Ima stvari
kojih smo se bojali
a, ne treba.
Zašto je tako,
teško je objasniti…
Iz davnašnjeg sećanja trgli su me poslednji akordi orkestra,
i aplauz
svuda oko
mene...
Poklonih se,
I izađoh…
Još jedna predstava
dobi svoj
kraj…
Нема коментара:
Постави коментар