Gledam kako hodas
kao da te znam,
i pitam se kad postojis,
zasto zivim sam.
Gledam je dugo
nestade mi reci,
ko si pusta tugo
iz grudi zajeci.
Ne zaboravi me,
film svoj vrati
u drugome smeru,
vec oredugo za secanja
nemam pravu meru.
I gledam te tako
oci rose same
od vetra u kosi,
kako da se setim ko si.
Gundjam sebi,prigovaram
pletem proslost ubi me sramota,
ipak znam da ti si neko
neko iz moga zivota.
