Neki dani
Dođu tako neki dani
Kada nisam sam sa
sobom,
a sećanja k'o mraz rani,
ujedaju starom zlobom...
Vrisnuo bi',da se
čuje,
ali Sram me ovih
leta,
srce doboš što
dobuje,
skrivam nevešto
od sveta...
Nekad dođu oni
dani,
kao teg na praznoj
duši
tišinom da smrtno
rani,
i samoćom da
uguši...
Da...
Dođu tako oni
Dani
nit' levica desnu
sluša,
kad smo živi
poderani
dok svanjiva tma
i tmuša...
Kada bi covjek bio u stanju da odvoji sve one stvari na koje moze da utice od onih na koje ne moze, posveti se ovim prvim, a ove druge potisne negdje u stranu, mnogo manje bi bilo ovakvih dana...
ОдговориИзбришиAli opet... Da ih nema, ostali bi uskraceni za ovako predivne tekstove...
Mahanjac sa ove strane svijeta...
Slažem se da i ovako može da se gleda...
ОдговориИзбришиAli...da nije ovog ali,ili bi život bio Lepši,ili Monotoniji...opet u zavisnosti od tačke sa koje se gleda...neko ima snagu u sebi,a neko baš i ne...ja još nisam raščistio sam sa sobom upravo u ovom segmentu...i ko zna da li ću ikad...
Hvala Ajla...mnogo mi znači tvoja podrška.
Pozdrav iz Ravnice