22 Decembar 2011

Kako Volim Sebe...
(al' me Vreme jebe)

Sedim,pijem pivu,
'bem ti stvarnost sivu...
u glavi mi puše stud,
blago svakom ko je Lud...

Kao šlag na slavsku tortu,
jebo ovu našu sortu,
baš me skenja lapavica,
sad sam komplet
k'o Guzica

10 Novembar 2011

Cigani

Gladne Oči
i Pogane Ruke...


Cigani odnose
kojekakvi Otpad vičući
Jeftino Kupujemo (Krademo)...


Kidaju još
neistrulo Meso
Strvine,
Varajući i Nebo
i Sebe...


U reci se javi
davno Viđeni lik...
Shvatam, odakle
se Kletva čuje...

Jeli moguće
da novi Greh
u Sebi ovakvom
Prepoznajem...

30 Oktobar 2011

Mlijeko
(Bosanska)

U malo,zabito mjesto
sred Bosanskog krša,
Brat me obilazi redovno...

Ja ga onda
u Birtiju povedem...
tamo se naj bolje
isšutimo...

On redovno čašu mlijeka
naruči...
kaže,to mu prija
i na rodnu grudu
podsjeća...

E,Brate Ivane,
Brate Ivane...
pa,otkad krave
u Birtiju Puste
navraćaju
Odšutim...

23 Oktobar 2011

Ogledalo

I,nemoj Sine zaplakati
zaludno je Suze liti,
kad godine sustignu te
isti ćeš k'o Otac biti

14 Oktobar 2011

Koraci

Ne mogu tvoja
mala stopala
moje korake stići...

Razdvaja nas
i Prostor i Vreme...

Ne mogu Tvoje
reči,
moje Ćutanje
razaznati...
a,Ljubav...
izgubila se
u Magli,
u Iluziji,
u par otkucaja
Srca,
kad oči zasjaje
i Lažna se nada Budi...

Ne mogu tvoja
mala stopala
moje korake stići...
po rondou Tuge
trag ne ostaje
Mila...

08 Oktobar 2011

Flinta
(Svako svoju Anu ima)

Svako svoju Anu ima
i Jesen što Dušu Mrvi,
kad se Daje ili prima
pa si zadnji ili Prvi...

Lišce kada krene Pasti
zanemimo Tugom Sami,
kiše Sunce će pokrasti
jesen rosu oku mami...

Svako svoju Anu ima
što Odlazi ko zna kuda,
Dok se krade jesen-zima
prinoseći trista čuda...

Ane nema,Srce pusto
Lišće prekri svojom bojom
sve dok kiša sipi gusto
Ane idu stazom svojom...

19 Septembar 2011

Fućaš

Vratila se iz tuđine
u svoj Rodni kraj,
spakovanih stvari
u malu prikolicu...

Nosila je Osmeh
na izboranom Licu,
i Zabludu u svom
Staračkom Srcu...

Okrenuo sam glavu
Suzu da skrijem.
Zar se Život
u prikolici nosi,
i Odlazi tamo
gde te Niko
sa Radošću
Ne čeka...

Uzimala Davala
(Svest)

Prijatelj,stomatolog,
koji je operacijom
povratio dobar vid
reče dok mi je
sređivao zube
kako se od tad
Preporrodio...

Blago tebi...rekoh
stisnuvši srce...

Zbog čega...odvali on
Iznenađeno...

17 Avgust 2011

Ponovo Jesen

Ponovo Jesen...
Na prozorima,
prašnjava zavesa od čoje
okasnelom suncu
odlazak skori
potpisuje...

Ponovo Jesen...
zagrnuta starim kaputom
iscepanih laktova
kroz koje ulaze Studeni,
beskrajna priča Upokojenih
u Sablazni...

Ponovo Jesen...
Srce kuca Tiše,
a Tisa ostatke
ukletih svatova
u veliki Vir odnosi...

Ponovo Jesen...
Pod Ikonom
sklopljenih ruku
Starčevo oko
Zarosi...

07 August 2011

Trešnja

Procvala je Trešnja,
Kao i uvek
U Maju...
Zanosni Behar
Grudi Probada,
A nema je
Više...

Mirišu neke tuđe
Kose,
Nepoznate oči
Ono ime nose,
Mesto pod Trešnjom Tuži Prazno...

Dok
Veseli glasovi
Poje,
Upitah sebe...
Ima li Samljeg
Božiji Slugo
Na Vascelom
Svetu od
Tebe...

Pesma o kumi (ali ne mojoj)

Toga dana prvi put kad
ja ugledah kumu,
bezobrazkuk svake vrste
bio mi na umu.

Ne mož' kasti da je bila
šašava i mlada,
samo rekoh ''bićeš moja
il umreću sada''.

Trepće ona sve se puši
k'o kad strašno duma,
pa mi reče ''važi, ali,
prvo pitaj kuma''.

I tad ovom starom jarcu
postalo je jasno,
godine su potrošene
za mene je kasno.

Sada vidim to što nisam
imao na umu,
mladost kad za uvek prođe
nisi ni za kumu.


Pesma uradjena za Tamburasko izvodjenje

18 Juli 2011

Pesma o Životu

Ovaj
Cvet Jabuke
Pokloniću Tebi...
da ga Čuvaš,
dok Nejak još
Latice Suncu
Pruža...

I Pesmu ću
reći,
o tvojoj Kosi
kako Mirise,
na Planinski
Vetar,
dok rađa se
Zora u Cik...

Ovaj ću
Cvet Jabuke
Nazvati Imenom
Tvojim,
da jednoga dana
Oči Neba
zagledane u Lepotu
Suzu ti spuste
na Dlan...

03 Juli 2011

Vir

Usnuh Reku
i sebe Golog
u njoj...
U rukama mi
Riba,
velikog Repa
i Mutnoga Oka...

Pokušam Pobeći,
al' Noge ne daju...
probam Zažmuriti,
al' kao da Bezdan
Otvaram...

Takav San
me još
ne Pohodi...

Tek Nesvesno
Utonuh u
Vir...

26 Juni 2011

Od Rođendana do Rođendana
(Prvi Maj)

Posle lepo
ofarbanih jaja,
stići ćemo
do prvoga maja...
onda sledi
posle prvog maja,
nastaviti od
samoga kraja.

22 Juni 2011

Alisa Maličević Pjesnik Sarajevo
Kada nisam sigurna ( Kada ne znam )


Slobodan od mene a ne zbog mene
neka mu je sretno i berićetno
teško ću se osloboditi od njega
dok sam za njega slobodna
sve dok ne piše "zauzeto".

Izvor smijeha i izvor suza
jesu li isti
dođe tako
da se smijem suzama
da plačem smijehom
kažu : tako se pretvara-laže.

Ma to su najiskrenija stanja
kada ne znam da li bi
se smijala ili plakala
da li bi mrzila ili voljela.

Kada ne znam
kada nisam sigurna
da li me voli ili laže
tada se smijem suzama
a smijehom plačem.


Hvala za pesmu Alisa!

18 Juni 2011

Sopstvena laž

Od kad mi
Rekoše
Da tri meseca imam,
Račune da sredim,
Dugove vratim
I pokajem se,
Ništa me više
Ne boli...

Idem piti,
Psujem k'o kočijaš,
Ne marim za rep
Koji se za mnom Vuče...
Niti me dotiče
Lavež seoskih Uspijuša,
Koje nemaju druga Posla
Već kisele kupus
Tamo,
Gde kupusu mesto Nije...

Otkad su mi
Na čelo krst
Urezali,
Crnim mastilom
Od katrana teška,
Ne mogu glavu
Na jastuk perjani
Da pustim...
Poverovah
Da perje tiho
Ubija...

I nemam
Ni Ništa,
Ni Sve...
I ne znam
Dal' idem
Nigde...

Kad Jezik je
Gorak k'o
Bes,
Uzak je Pokrov
Za Les...

Otkad mi rekoše
Da tri meseca
Imam još
Kroz suze se smejem
K'o lud...
Ja imam barem
Zacrtan put
Kud ne prati
Sopstvena
Laž.

07 Juni 2011

Mirno spavaj
(Senadi)

Mirno spavaj,
i neka tvoje
Malene ručice
ne znaju
za bol,
za vetrove i kiše
po napuklim
Oknima...
Jer, šta su
koraci u magli
naspram tvojih
Osmeha...

U kosi ti se
zamrsile zvezde,
dok noć peva
pesmu o
Suncokretima...

Budi dobra
mirno spavaj...
i ne boj se
ako me ujutro
ne nađeš
kad otvoriš oči...
Ja sam tu,
stražarim,
da noć bude
Pitoma...
I niko ti ne može
Ništa
dok si u mome
Srcu zaključana...

05 Juni 2011

Ime

Nisam dobijao igračke,
Niti su me kitili
Toplim Tepanjem...

Pred san,
Sam sebi izmišljao sam Bajke,
te ih krišom šaputao
pod jorganom...

Ne pamtim
Poljubac
za Laku noć...
samo tišinu
koju je parao
Severni Vetar
iz grudi
Jektikom načete...

Tek mnogo kasnije,
Na Oltaru
sopstvenih Otkrovenja,
Neko mi tiho došapnu...
Ovo je Tvoja
Radost,
Tvoja Krv,
Kojom ime ti
Zapisano
Od pamtiveka
Zlati...

31 Maj 2011

Dilema

Imal' vajde
Razvlačiti gajde,
Onom gluha,
Kraj dva zdrava
uha...

27 Maj 2011

Nebo Moje

Otvori se,
Belo platno prostri
u čast stopala
Pustih…

Vazdigni Dušu
kapljicom rose,
te na svoje Grudi
privuci…
kao Bistroga Vira
odraz u Oku
kad se ogledaju Vile…

Otvori se,
Otvori…
to Božijeg Sluge
je Krik…

21 Maj 2011

Mogu živeti sa tim
(Dijalog tišine)

Da…
Kriv sam…
Vazda sam bio…

Ti kažeš…
Sebičan si,
Slab,Kukavica…
Onaj koji gaji
Svoje Lične Zablude,
nebi li se hranio njima,
Jer drugačije ne umeš…

Da …
Imam svoj svet,
Svoje zablude,
Dušu,
i Ljubav,
koju sam spreman deliti…
I Emocije
Vođene željama nekoga,
Koji u potpunosti
i nije mogao Voleti.


A ti…
Koja bežiš,
Skrivena plaštom Straha,
Vođena snagom inelekta,
Nikada ili nekada Voljena…
Povređivana,
i sakaćena
onim što se zove Mržnja…
Svesna svega,
Proglašavaš i najmanji nagoveštaj Ljubavi Bezobrazlukom i zabludom.

Neka…
Nosi ti i dalje
Svoje šljampave džempere,
Umišljaj da su reči
Izgovorene samo
Fikcija dokonih
i Bolesnih…

Ja znam kako je
Tebe Voleti,
i Mogu Živeti sa tim.
Veruj mi…
Mogu Živeti
Sa tim.

15 Maj 2011

Vilinsko Kolo

Po vodi hodamo,
ko Voda dišemo...
Pod Rosom ležemo,
nad Plavim ćutimo...

u Levom kiše caruju,
i novu Pesmu kazuju…
dok Desnom vetar severni,
Odu Omamu zameće…

Tri su mi Vetra
Za potiljkom,
Tri su mi Reči
Pod jezikom…
Al' kako sve to
da Podelim,
kad Slike se jasne
tek Rađaju…

I Dođi noćas
Kod Izvora,
U Kolu mesto čeka te…
konačno Vreme
došlo je,
da Pravda I Snaga
se Zagrle...

Pod Pazuhom levim dodirujem,
Na Ramenu desnom
tek smirujem...

U kosi od Zlata
da Mirujem…

11 Maj 2011

Kazna

Moj svet
nije Mali…
niti je ovo
Srce Presahlo…
U cipelama
Daleki Putevi
Još uvek
Postoje…

Košulja na
Grudima
Nije više
onako Bela
I Svečana…
Poderali je
Vetrovi nepregleda,
a zrno peska
iz Pustinjske
Noći
na levoj strani
do Srca
Tvoje ime
Izvezlo…

Nije moj svet
Mali…
Niti je Duša
Huda nit’
Prazna…
Samo se eto
Žal još prikrade,
da samo te sanjam
To mi je
Kazna…

04 Maj 2011

Posebna

Možda si
samo meni
Posebna...
Možda te
samo ja
u svojim
fantazijama vidim...

Možda je
Oblak plavi
Kriv,
pa je tvoj lik
U ogledalu
Jezera
Nacrtao...jednom.

Možda je
Trenutak neki
u zvezdanom
Beskraju
naše senke
Spojio,
Da se i sada
Obrisi nejasnih
Slika
čudno vraćaju
k'o san,
kad znaš,
Oduvek,
da Želiš
Baš to...

01 Maj 2011

Srećan ti 54-ti rođendan

21 April 2011

Reka

Ti si Reka
Uzburkana...

Hrliš Radosno
Svome Ušću
Koje čeka...
Dotakavši ga,
Uplašeno Bežiš
Nazad,
u mirnu vodu
Učmalosti,
Koja gromkim glasom
Zove i Prikiva...

Ti...
Pramen kose
Na uzglavlju
Uzdišućeg...
Lekovit i Otrovan...
Stvaran i Nestvaran
U isto vreme...

Suzu kriješ,
(Ne) znajući
da ona sama
Istinu suštu
u Ogledalu Pusta
Nosi...

Ti si reka
Uzburkana...
U isto vreme
Peniš i
Malakšeš...

Dan kopni
Valovi su
sve Tiši...
Vreme otkucava,
dok smišljaš
Novi razlog
u Neprotok
Da se Vratiš...

15 April 2011

Bol

Bol...
kao Kazna...
kao Urok
za Sputani dan...

Bol...
kao Budnom
San...
u Slici
koju jedini
Vidiš ti...

Bol...
kao Slap
koji Sja...
u komadiću
Razbijenog Ogledala
od Tuge
i Stra'...

Bol...

13 April 2011

Lov

Iz tvojega oka
Stra'
nateže Strelu
i luk,
Žrtvi od Besa
tog Zla
u grlu odzvanja
Muk.

Neka se dogodi
Čudo
još samo Moliti
Znam,
Laž iz tamnice
Hudo
Sprečiti ne mogu
Sam.

13 April 2011

10 April 2011

Velike Oči
(Vapaj)

Nisi ni
Sebi Samom
Otvorenna Knjiga…
Pa kako onda
čekaš Sudnji
dan…

U Zlatnoj Krletci
Prelepa Ptica
Umire,
dok Željno Vapiš
put Visina…

Šta ćeš…
Tako je to…
U Strahu su Uvek
Velike Oči Bile.

05 April 2011

Pegulus

Zaželim li
Sunčani dan,
pred Zoru
me probudi
Kiša…

Kada bi čašom
Bistre plemenke
Darivao usne,
Podzemne Vile
Zamute Vir…

Odustah…
Vidim i nisam
Više za to…

03 April 2011

Sabina Maličbegović Pjesnik Žepče BiH

U INAT VOLJENA

Otkud bih znala
na koju ću stranu
kad me zovu,svojataju,
a niko me neće
jer im svima pripadam,
a samo sam svoja
da tebe,ustrajno pridruženog,
nisam imala

Zar se ne bih,
posrnula,ogrubjelih peta,
konačno spotakla i pala
ispred tri neodlučna,
zbunjujuća puta
onih što odavno,ogavno
nadugačko i naširoko,
ushićenih lica likuju
da me nisi,
pridržano neponiženu,pridigao.

Čime bih se oprala
od blatnjavih usta,muljevitih
ispod presušenih kapi
vodopada blagih,
branama zabranjenih
da mi nisi,
privrženo strpljivo,
kišnicu sakupljao

Ko bi me prehranio
kad se klip kukuruza
pod naletima prvog mraza
zimogrozno,grozomorno,slomio
da ti nisi,
uporno,suncokrete sadio
u po zime zemunicu sgradio,
do sitosti je napunio.

Šta bih ja
sama pred drugima
pod teretom iskušenja
prevrtljivo primamljivih,
kad se već čuje
tutanj topota kopita
nevolja nadolazećih
da si me njima,
na milost i nemilst
suzdržano potkupljivo,prepustio

Kako bih se nosila,
od nedaća noseća,
bez tvojih jakih pleća
da im nisi,
neustrašivo obazrivo
na obzoru obore zagradio,
rame uz rame,nepokolebljivo,
uz mene stao,opstao i ostao.


USPAVANKA

Slutiš li me
kad ti noću
u pohode dolazim
lagahna kao dah,
varljiva kao nada,
obavijena oko tvojih snova
poput nametljivog bršljana
i oslobođena zbilje
kao suvišne odjeće.
Vitonoga,razigrana hurija...
Moje tijelo ti postelja
baršunasta noć pokrivač
i moj pogled uspavanka.
Odmori se,
moja brižnost
slikove ti slaže,
obećanje što nad
nama bdije.



JEDNOSMJERNA ULICA

Princeze lutalice ulice
došle do raskrsnice,stale.
Stigle negdje do svugdje i nigdje,
beznadno u bezdanu
gordih godina pale,
nevješto se i jetko
sa mladinom posvađele.
Zašto krotko,prkosna Žuta ?
Nije kraj puta
ako ceste jeste,
još uvijek inat može
od nesanice duže da luta.
Odjeni lavice ćud,
uloži nepomirljivi trud,
vrijeme za uho zadjeni,
drži bore visoko,visoko,
zaplijeni svako muško oko
i makar još ovog puta
drsko kreni dalje,
kraljice žuta.

02 April 2011

Mogu li…
(Tebi koja Jesi)

Mogu li ti uzdah
Topao biti,
u danima kad se
Crni oblaci Mreste…
Miris Jasmina
koji odiše,
iz boce čuvane
za Posebne prilike…

Mogu li,
Kalup
svoga Srca
u snove tvoje
Utisnuti,
Da Želja se
Silna Preduhitri…

Mogu li,
u pesmu
Drago ime zadenuti,
i čuvati,
da ga niko
Nikad ne obznani…

Mogu li,
Anđela sa ramena,
Poslati umesto
Pustih reči…
na Dar,
Mogu li…

01 April 2011

Soba

Stari nameštaj
je odisao
na prašak
protiv moljaca,
a memla,
koja godinama grize
disajne puteve,
beše neizbežan dekor
jednog prošlog
Vremena…

Gramofon sa trubom,
Vivaldi sa Prolećem,
i Čehov uredno složen
na polici…

Svetlost koja je
zadnjih godina
Retko ulazila,
jer on,
koji nosi
Teret Mraka,
Nije mnogo Mario
o tom…
Pesme je i onako znao napamet,
te vrlo ih precizno
na papir položiti…
…
Soba za Plakanje,
kao stvorena trenutku,
poslednjem
činu Umiranja…

28 Mart 2011

Raskršće

Neka ti Pogled
Plaštanica bude
ovom Krhkom telu,
a Suza Molitva
za Preteško Breme
u Najgorem času…

I znam…
Ovu Stazu nismo
Birali sami…
to je Uteha
i Utoka Danima,
koje Suludo
negde Zagubismo…

26 Mart 2011

Milosrđe
(Ko si ti…)

Ko si ti,
da ulaziš Nepozvan,
I naglas govoriš
Moje još nenapisane Pesme…

Ti,koji,
Starozavetne Ikone
Premeštaš,
govoreći,
kako Senka zna
da Ubije…

Ko si ti,
u Majčinu Pesmu
Da Diraš,
Romorom Teških
Kiša…

Ko si ti…
Ko…
kad Zvezdani Sag
Čupaš iz Sna
Nečujno,
kao ptica kad sleti
na Teško Ispružen
Dlan…

Ko si ti…
Reci mi…
Reci…

23 Mart 2011

Zavetni čuvari tajni

Ni Vazduh,
ni Zemlja...
ni Vatra,
ni Led...
samo Poruka u boci
koja pluta Nepronađena.

Ni Rana,
ni So...
Ni Osmeh,
ni Bol...
samo skriveni Šapat
u krilima Vetra.

Ni Crno,
ni Belo...
Ni Govor,
ni Muk...
samo Sedefno Klatno
u grudima Nerođenog.

Čuj, samo tebi mogu reći...
Teško nazirem Lik,
još teže pritiska Reč
čuvana Vekovima
u Živome Pesku
Zavetnih Čuvara Tajni.

19 Mart 2011

Epitaf
(Nekoga nema)

Tu su donedavno
stajale njegove stvari...
Papuče,spašene
teških koraka,
i stara kabanica,
za slučaj kiše
i Sumornih misli...

Nema ga,
otišao je...
na Put,
kojim se zadnje
kreće.

Samo još ponekad,
onima koji ostaše (Odahnuše),
učini se,
kako u sobi,
sa malim Anđelom
na vratima,
još uvek neko hoda,
i govori pesmu,
koju Nikada nije
stigao do Kraja
Sročiti.

18 Mart 2011

Blagoslov

Skrušen I nemoćan
Ležim u postelji
Poražen…

Molim i Preklinjem…
nečiji Blagoslov
da zakuca
na ova stara
I suzama kovana
Okna.

14 Mart 2011

Kad bi'...

Kad bi' ti
Želja bio,

krajičak
nemirnog sna...
kap boje
suncu otkinuta,
međ ranjene usne
skrivena...

Kad bi'...
usnuli slap
u Bujicu pretopio
zamenio,
grudima Vrelim
pod okom suzu
i krik...

Kad bi'
rimu po rimu
u Venac od
Cveća
u plamen od Sveća
gde Sreća se Valja
i Zri...

Kad bi'...
Eh,kad bi'...
kada bi mogla
i Ti...

12 Mart 2011

Jalovac

U polju
Banatskog Nepregleda,
stoji Bagrem
Jalovac…

Niko ne zna
ko ga je
Posadio,
niti čiji je Usud
na njegove grane
Pao…

Šibao ga Hladni
Severac,
i kupale Tople letnje kiše…
Ponekad u Proleće,
za vreme jakih
Oluja,
Gromovi su navraćali
da mu Preteške grane Skrate…

U polju
Banatskog Nepregleda,
stoji Bagem
Jalovac
da Straži…
nebi li Čudom
kojim,
kraj njega
Se zaneo
Sad…

07 Mart 2011

Sabina Maličbegović Pesnikinja Žepče

***
Da tebe nemam...
sve moje riječi bi presahle.
Moje kose ne bi teške ni mirisne bile.
Obline bi izgubile draž,
suze vrijednost,
i sve puteno bi prosto bilo.

Da te nema...
zlatne bi grivne
okovi postale,
ljepota izgubila svrhu,
a čula srljala u prazno.
Da te nema,
da te nije...
ja ne bih znala šta je šapat,
šta je tajna.
Biserna niska,
zrno po zrno sakupljana,
bi se sasula u prah.
Da mi ne postojiš...
ruke bi sklopljene,
u nijemoj molitvi ostale,
i ni jedan zagrljaj dovoljno topao ne bi bio.
Da nisi tu,
ne bi se radjale pjesme ljubavne,
stihovi bi izgubili rimu,
strune otkazale poslušnost.
Da te nije,
i sirene bi zanijemile,
prepukao bi im glas...
Bile bi hridi oštre i prijeteće.
Da te nema..
livade bi izblijedjele,
trave izbijeljele,
ni lipa više ne bi mirisla.
Da mi nisi...
umukao bi svaki pijev.
Ptice se ni budile ne bi,
a divlja krda,ukroćena,
u trku zastala.
Da mi nisi...
i da te nije...
mora bi prestala
da šume,
ribe krljušti pogubile,
rakovi oklope napustili.
Da ti nisam...
da te nemam...
moja jutra bi
noci postale,
zore boju prolivene krvi imale,
sunce bi putanju promijenilo,
a radoznali mjesec bestidne nakane.
Vjetrovi bi lomili,
vode plavile,
vatre kalile.
Da te nije...
da mi odeš...
svici bi fenjere pogasili,
pauci mreže pokidali,
djevojka kletvu izustila.
I ni jedna bajka ne bi imala sretan kraj.
Da mi odeš, pa da te nemam.
Da mi odes...
ciknulo bi!!!
Vrisnulo!!!
Do neba se prolomilo...

Svima koji prate rad ovog Pesničkog kutka,poklanjam ovu divnu pesmu,a autoru se zahvaljujem na rrazumevanju i dozvoli da istu ovde mogu objaviti.

05 Mart 2011

Predstava

Hrabrost…
to je strpljenje
jednog trenutka…
Trajno je samo ono što nije dobilo ime,
i nikad nije napuštalo beskrajne i večite predele nepostojanja.

Treba izdržati do kraja,
sa osmejkom stjuardese
koja zna
da na avionu
nešto nije u redu...

Ima stvari
kojih smo se bojali
a, ne treba.

Zašto je tako,
teško je objasniti…

Iz davnašnjeg sećanja trgli su me poslednji akordi orkestra,
i aplauz
svuda oko
mene...

Poklonih se,
I izađoh…
Još jedna predstava
dobi svoj
kraj…

22 Februar 2011

Strah

Bojim se...
Bojim,
mnogo više
nego što može
na licu
da se vidi.

Kada se oblaci
nisko spuste,
a,negde niz sokak
začuje dečiji plač...

Bojim se...
praznih soba,
Jalove svetlosti sveće,
gde niko nije siguran
hoće li u istom trenutku
prepoznati rođeni lik
u senci
koja se lenjo
razvlači po zidu...

Bojim se,
da, Bojim,
kojem se vremenu klanjamo,
kada ni liniju života
na svojim rukama
više ne umemo
razaznati...

19 Februar 2011

Za Velikim Švapskim stolom

Za velikim,Crnim
Švapskim stolom,
koji smo koristili
Za Slavlja i Daće,
Sedeli su neki ljudi
Pognutih glava
I tiho pričali…

U prvi mah,
Nisam ih razumeo…
Ali onda svatih
Da nekog žale…

O,Bože…
Samo da moje ime
Ne spomenu…
Rekoh u sebi
I izgubih dah.

16 Februar 2011

Ljubav
(Zahvala Pesnikinji Sabini Maličbegović)

Hoću tvoje oblake da svijem,
i upijem nežnost satkanu od reči,
siguran da budem kako sve ne snijem,
i da Ljubav tvoja svaku tugu leči…

Hodilo se dugo
i tragalo time,
da pogled prepozna oazu za snove,
nepoznato osta
za sve, tvoje ime,
i ta silna ljubav kroz rime što zove...

Našao sam traga
a i red je bio,
da ti jednom kažem
to što nikom ne bi',
sve stihove tvoje bar jednom sam snio,
sada ih za uzvrat,
ja poklanjam
tebi...

13 Februar 2011

Straža

Ne dam
Ovaj Grad,
Ale da ga
Pojedu…

Ne dam
ovo Nebo,
Crnim plaštom da prekriju…

Ne dam
ove Brazde,
Boju da promene
Vekovnu…

Ne dam,
Ne dam Sećanje
Da nestane
U Maglovitom jutru,
Jer,gde bi
nam bio kraj
da takav Greh
spustimo na
Dušu.

08 Februar 2011

Alisa Maličević - Daleka predaleka blizina

Daleka,predaleka moja blizino
zar je moguće živjeti
kao ja bez tebe
duše preblizu a tijela predaleko.

Daleka,predaleka moja blizino
je li moguće da se grlimo bez zagrljaja
da se gledamo bez pogleda
da se osjetimo bez dodira.

Daleka,predaleka moja blizino
zar bi sam od sebe
ovaj instrument svir'o
da mu ti nisi u žice dir'o.

Daleka,predaleka moja blizino
od rebra ispod kojeg je srce
satkan je muzički ključ
kojim se otključava kajdanka duše.

Daleka,predaleka moja blizino
tako blizu a tako daleko
mome srcu zadaješ tempo
vođena melodijom srca, plešem.

28 Januar 2011

Neki dani

Dođu tako neki dani
Kada nisam sam sa
sobom,
a sećanja k'o mraz rani,
ujedaju starom zlobom...

Vrisnuo bi',da se
čuje,
ali Sram me ovih
leta,
srce doboš što
dobuje,
skrivam nevešto
od sveta...

Nekad dođu oni
dani,
kao teg na praznoj
duši
tišinom da smrtno
rani,
i samoćom da
uguši...

Da...
Dođu tako oni
Dani
nit' levica desnu
sluša,
kad smo živi
poderani
dok svanjiva tma
i tmuša...

24 Januar 2011

Ajla Kovač - Raskrsnice
(Lirski zapis)


Napisah neki dan pjesmu o raskrsnicama...Raskrsnicama susreta i raskrsnicama rastanaka...U stvari to je priča o životu...Šta je život, nego raskrsnica,mostovi, obale i nezaustavljiva buica vode što protiče...I kada pomislimo da je kraj, da nema više, svaki put se pojavi neka nova raskrsnica,novi most, koji treba da poveže, a u stvari postaje prepreka koja dijeli daljinu... Zagrnuti u tu daljinu osjećamo se tako bezbrižno...I onda se opet vraćamo raskrsnicama, bez putokaza... Vraćamo se kružnim tokovima života bez iscrtanih linija, sa odsustvom svake signalizacije...I kada nas na tom kružnom toku snađe neko, i taj neko, je neko posbean, sa veliko P... Poseban, bez neke potrebe za dodatnim riječima i pojašnjenjima tipa : zaista,stvarno,jako... Samo Poseban! Jer sve je i zaista i jako i stvarno već uracunato u cijenu... Kada nas snađe taj neko, gomile pitanja izrone odnekud... Kako... Zašto baš ja... Zašto baš sada... Gomile pitanja, a odgovora nigdje... Ostaje nam samo da odgovore potražimo u vremenu...
Vrijeme će dati sve odgovore.. Nemoguće je pomilovati vrijeme!... Ono nezaustvaljivo teče i nosi sa sobom sve odgovore, pa čak i one za koje smo mislili da i ne postoje.. Možda su vrijeme i rijeke isto, samo rijeka, rijeka ima poplavu, kada nas gole i mokre izbaci na obalu, raspukne o stijene.. Tada i goli i mokri ne možemo se sakriti od misli, ne možemo živjeti laži, i ne možemo trčati po zvijezdama, već samo sakupljati kao perle razasuta zrnca iskrenosti naše, što se prosula po zućkastom kamenju..


Ja dobro znam svoj put...
Put je moj, putevima puteva već otputovan...
Ja dobro znam svoju bol...
Bol, što je u bolovima boli odbolovana..
Ja znam i Tvoj bol...
I ne bi, da te bolim!
Ali bi da me bolis Ti,
jer postao si posljednje na svijetu ovom,
što tuđu bol uživa...

Znam, rekao si mi...
i vjerujem Ti.
I rekla sam tebi
samo...
nisi mi vjerovao
da sam spremna,
da znam,
da mi je jasno,
i da, ako ikada poželim da odem,
da odeš,
ja te se neću sjećati!
Ne,neću se sjećati,
jer te nikada necu zaboraviti...
Zato izađi!
Izađi na cestu...
Mjesec će ti pokazati put,
i jagode će cvasti...
I kreni stazom
što te srce vodi...
A ja...
Ja ću da te pratim...
Da te pratim u onim sjenkama koje spominjao si;
U odjeku onih koraka, po onim kaldrmama;
Iza tragova nagnutih kuća, što lelujaju u prvom sumraku,
dok zrikavci igraju igru svoga pjeva...
Da te pratim, kada bude vrijeme suza,
u svim onim i ovim, ovakvim i onakim danima...
U vrelim noćima,
kada samo ravnodušni šuštaj klima uređaja remeti tišinu 10 sprata...
Biću tu, da slušam tvoju muziku,
da uskočim u svježe nacrtanu rijeku,
da dohvatim još ne tako vrelo sunce
što zalazi iza dva brda,
na kojem se boja još nije osušila.
Da uberem crveni cvijet utkan u vaznu
pored koje stoji zdjela sa dvije narandze...
Biću tu kada budem iscijeđena kao limun,
istopljena, kao cokolada...
Biću tu, da podmetnem glavu
da me dotakne mekano paperje jastuka
koje nehotice postaje oružje smijeha...
Ali biću najvise tu, kada budes Ti...
Jer...
ja dobro znam svoj put...
Ti dobro znaš svoj put...
Znamo li naš put?
Znamo...samo
Ne smijemo reći!

23 Januar 2011

Ajla Kovač – TU SI
(samo to i ne znaš))

Tu si...

Utopljen u dašku vjetra,
Što se savija oko moga tijela;

Sakriven u zavjesama,
Što ih pomiče kiša svakodnevnice;

U vazduhu si koji odgorjeva na asfaltu,
Po kojem korača moja noga;

U glasovima drugih ljudi,
Što govore mi nešto u tišini noći;

U paperjastim oblacima,
Koji se poput sjenke navuku iznad jednog dalekog grada;

Tu si, u tišini koju slušam...
Knjizi koju čitam...
U snovima koje snivam...
U životu kojeg živim...

Uvijek si tu,
Samo to i ne znaš...
Ili možda znaš...
Samo šutiš…