21 април 2011

21 April 2011


Reka

Ti si Reka
Uzburkana...

Hrliš Radosno
Svome Ušću
Koje čeka...
Dotakavši ga,
Uplašeno Bežiš
Nazad,
u mirnu vodu
Učmalosti,
Koja gromkim glasom
Zove i Prikiva...

Ti...
Pramen kose
Na uzglavlju
Uzdišućeg...
Lekovit i Otrovan...
Stvaran i Nestvaran
U isto vreme...

Suzu kriješ,
(Ne) znajući
da ona sama
Istinu suštu
u Ogledalu Pusta
Nosi...

Ti si reka
Uzburkana...
U isto vreme
Peniš i
Malakšeš...

Dan kopni
Valovi su
sve Tiši...
Vreme otkucava,
dok smišljaš
Novi razlog
u Neprotok
Da se Vratiš...

3 коментара:

  1. eh te vode,(u pjesmi rijeka) i mene očaravaju,ova Vaša je tako očaravajuća,puna suprotnosti (što baš i ne volim) ali da me nose vode nose :)) pa me je ova pjesma ponjela ,dotakla tim uzburkanim kapljicama :))

    pozzzzz

    ОдговориИзбриши
  2. Drago mi je da ti se pesma dopada...
    hvala Alisa

    ОдговориИзбриши
  3. Poštovani Prijatelji,zadovoljstvo mi je da Vas obavestim da smo prešli 5000 poseta otkad je blog počeo sa radom...
    Hvala svima koji imaju poverenje u ovaj blog i njegov sadržaj...ovo je samo obaveza više za autora.
    Hvala od Srca
    Vaš Jasmin Isak Latić

    ОдговориИзбриши