Evo druga godina
kako te nema,kako si otisla...
kako su se tvoje
nebo plave oci zamutile
a osmeh ostao negde iza
ovih dana koji su prosli...
a ja bih ispred tebe stao,
i ne bi utvarama dao
da ti tugu mame...
Ubracu saku zvezda
i prosuti pod prozor
gde spavas,
da ti obasjaju lice
i za uvek oteraju
senke noci sa
tvoga lica mila...
A ja cu se kradom
prisunjati
da ti ruke grejem
i budem molitva
za miran san.
Evo prostire se druga godina
kako te nema,od kada si otisla
i potonula u tugu i beznadje...
ne znajuci da neko vene
i kopni zbog tog
Нема коментара:
Постави коментар