(Tuzna pesma)
Evo ide blago meni
svezi uzdah o jeseni,
boja vatre mrtvog lisca
sum Bosuta od Belisca.
Vetar svoju sonatu da gudi
poceo je kroz umorne grane,
ususkaju kragne zurni ljudi
brzo smrkne,sve kasnije svane.
Pruzio sam ruke sto blize kaminu
uspomene pustam da mi kvase oci,
a one trepere beze u daljinu
dosegnuti znam ih tesko da cu moci.
Stigla jesen, nek je blago meni
jos godinu da mi na vrat svali
jaka vajda od jeseni
ni mi njozi nismo vise dali.
Нема коментара:
Постави коментар