Kroz tisinu

Dani se protezu
pusti i dugi,
kroz prozor uleti
tek po koja sena
i pricam noci
svojoj vernoj drugi
da mirise kao
nekad kosa njena.

Na stolu jos stoje
dve case i vino,
sto popili nismo
onog tuznog dana
dok sobom mirise
Neroli Portofino
koze od satena
tako dobro znana.

Znam da necu vise
ta dva oka plava
ljubiti ko nekad
kad si samnom bila,
nemam vise kome
plovidbu kroz snove
darivati onoj
sto se Ljubav zove.