Jos jedna pesma o njoj
                    
             (Ireni)

Znas,ona ide svojim putem
i nikada necece da se vrati,
sapuce lik iz okrenutog ogledala
koji me vazda prati.

Iz dana u dan besomucno ko u agoniji
ponavljam svoje uzaludne molitve,
prosipam suze po zamisljenoj laponiji
uz ukrstene noci i politre.

U mislima tvojim mene vise nema
ko o magli sneva mora da je lud,
ko bi hteo radost pelinovog krema
kad unapred zna se sve je uzalud.

Znas,ona odavno na putu je svom
i ne mari vise za ljubav i dom,
grob mi hladan sprema
u secanju svom.