29 јул 2010

29 Jul 2010


Uspela Glupost

I Sreća,
i Nesreća...

I Smeh,
i Suze...

I Radost,
i Tuga...

Sve se Mora
Proći,
Kako ništa ne bi
Ostalo nedorečeno...

Prazninom
Rađa se Laž,
A Ćutnjom
Neoprostivi Greh...

Duša je tu
Da joj se
Olakša,
a Svemir
Sve to da
Upije...

Probam
I Svetlo,
I Mrak...
Jer,kako
Drugačije
Nahraniti sopstvenu
Glupost...

2 коментара:

  1. Твоја „мисаона поезија“ (а ње је све више у овом блогу) је сведена на обичне „свакодневне ријечи“ (нема ту „извјештачених пјесничких скаламерија“), баш зато се памти и директно у срце гнијезди...

    ОдговориИзбриши
  2. Hvala Miro...
    Ko pažljivo iščitava stihove iz redova mojih pesama,mora pronaći ono zrnce lepote kojim obavezno ukrasim Tugu ili Bol koju nosim u trenutku Stvaranja.
    Pozdrav iz Vojvodine

    ОдговориИзбриши