12 јул 2010

12 Jul 2010


Pesma

Na kraju grada
U tišini,
Moja Draga Spava...

Milujem joj kosu
Prstima od Mesečine,
i Čuvam Ljubavlju
Zavetnog Ćutanja.

Na Kraju grada
Pod krošnjom
Stoletne Jele,
ona Tajno
Šuruje sa Zvezdama...
Razgovara sa pticama
I njihove pozajmljuje Oči,
Ne bi li videla
Šta sledeća Zora
Sprema.

Noćas ću Tajno
Napisati Pesmu,
I sakriti joj međ prste,
Dok stisnutih šaka
Onako usnula,
ne počne je govoriti,
kao Molitvu.

4 коментара:

  1. Анониман13/7/10 02:19

    Kako će se samo s osmehom probuditi! Predivno!

    ОдговориИзбриши
  2. Hvala Gordana...
    Radujem se da si ovde pronašla mesto gde ćeš dolaziti sa Radošću...

    ОдговориИзбриши
  3. "Noćas ću Tajno
    Napisati Pesmu,
    I sakriti joj međ prste..."

    Kako mi se ovo svidjelo! Divno!!!

    ОдговориИзбриши
  4. Kako je lepo kad se budiš,a dočeka te širok osmeh i lepa reč...i znaš da će dan biti divan,a tvoje Srce ubrzanije kucati od Sreće...
    Hvala Ajla što si tu...

    ОдговориИзбриши