Pesma
Na kraju grada
U tišini,
Moja Draga Spava...
Milujem joj kosu
Prstima od Mesečine,
i Čuvam Ljubavlju
Zavetnog Ćutanja.
Na Kraju grada
Pod krošnjom
Stoletne Jele,
ona Tajno
Šuruje sa Zvezdama...
Razgovara sa pticama
I njihove pozajmljuje Oči,
Ne bi li videla
Šta sledeća Zora
Sprema.
Noćas ću Tajno
Napisati Pesmu,
I sakriti joj međ prste,
Dok stisnutih šaka
Onako usnula,
ne počne je govoriti,
kao Molitvu.
Kako će se samo s osmehom probuditi! Predivno!
ОдговориИзбришиHvala Gordana...
ОдговориИзбришиRadujem se da si ovde pronašla mesto gde ćeš dolaziti sa Radošću...
"Noćas ću Tajno
ОдговориИзбришиNapisati Pesmu,
I sakriti joj međ prste..."
Kako mi se ovo svidjelo! Divno!!!
Kako je lepo kad se budiš,a dočeka te širok osmeh i lepa reč...i znaš da će dan biti divan,a tvoje Srce ubrzanije kucati od Sreće...
ОдговориИзбришиHvala Ajla što si tu...