Uspela Glupost
I Sreća,
i Nesreća...
I Smeh,
i Suze...
I Radost,
i Tuga...
Sve se Mora
Proći,
Kako ništa ne bi
Ostalo nedorečeno...
Prazninom
Rađa se Laž,
A Ćutnjom
Neoprostivi Greh...
Duša je tu
Da joj se
Olakša,
a Svemir
Sve to da
Upije...
Probam
I Svetlo,
I Mrak...
Jer,kako
Drugačije
Nahraniti sopstvenu
Glupost...
Твоја „мисаона поезија“ (а ње је све више у овом блогу) је сведена на обичне „свакодневне ријечи“ (нема ту „извјештачених пјесничких скаламерија“), баш зато се памти и директно у срце гнијезди...
ОдговориИзбришиHvala Miro...
ОдговориИзбришиKo pažljivo iščitava stihove iz redova mojih pesama,mora pronaći ono zrnce lepote kojim obavezno ukrasim Tugu ili Bol koju nosim u trenutku Stvaranja.
Pozdrav iz Vojvodine