28 Mart 2011

Raskršće

Neka ti Pogled
Plaštanica bude
ovom Krhkom telu,
a Suza Molitva
za Preteško Breme
u Najgorem času…

I znam…
Ovu Stazu nismo
Birali sami…
to je Uteha
i Utoka Danima,
koje Suludo
negde Zagubismo…

26 Mart 2011

Milosrđe
(Ko si ti…)

Ko si ti,
da ulaziš Nepozvan,
I naglas govoriš
Moje još nenapisane Pesme…

Ti,koji,
Starozavetne Ikone
Premeštaš,
govoreći,
kako Senka zna
da Ubije…

Ko si ti,
u Majčinu Pesmu
Da Diraš,
Romorom Teških
Kiša…

Ko si ti…
Ko…
kad Zvezdani Sag
Čupaš iz Sna
Nečujno,
kao ptica kad sleti
na Teško Ispružen
Dlan…

Ko si ti…
Reci mi…
Reci…

23 Mart 2011

Zavetni čuvari tajni

Ni Vazduh,
ni Zemlja...
ni Vatra,
ni Led...
samo Poruka u boci
koja pluta Nepronađena.

Ni Rana,
ni So...
Ni Osmeh,
ni Bol...
samo skriveni Šapat
u krilima Vetra.

Ni Crno,
ni Belo...
Ni Govor,
ni Muk...
samo Sedefno Klatno
u grudima Nerođenog.

Čuj, samo tebi mogu reći...
Teško nazirem Lik,
još teže pritiska Reč
čuvana Vekovima
u Živome Pesku
Zavetnih Čuvara Tajni.

19 Mart 2011

Epitaf
(Nekoga nema)

Tu su donedavno
stajale njegove stvari...
Papuče,spašene
teških koraka,
i stara kabanica,
za slučaj kiše
i Sumornih misli...

Nema ga,
otišao je...
na Put,
kojim se zadnje
kreće.

Samo još ponekad,
onima koji ostaše (Odahnuše),
učini se,
kako u sobi,
sa malim Anđelom
na vratima,
još uvek neko hoda,
i govori pesmu,
koju Nikada nije
stigao do Kraja
Sročiti.

18 Mart 2011

Blagoslov

Skrušen I nemoćan
Ležim u postelji
Poražen…

Molim i Preklinjem…
nečiji Blagoslov
da zakuca
na ova stara
I suzama kovana
Okna.

14 Mart 2011

Kad bi'...

Kad bi' ti
Želja bio,

krajičak
nemirnog sna...
kap boje
suncu otkinuta,
međ ranjene usne
skrivena...

Kad bi'...
usnuli slap
u Bujicu pretopio
zamenio,
grudima Vrelim
pod okom suzu
i krik...

Kad bi'
rimu po rimu
u Venac od
Cveća
u plamen od Sveća
gde Sreća se Valja
i Zri...

Kad bi'...
Eh,kad bi'...
kada bi mogla
i Ti...

12 Mart 2011

Jalovac

U polju
Banatskog Nepregleda,
stoji Bagrem
Jalovac…

Niko ne zna
ko ga je
Posadio,
niti čiji je Usud
na njegove grane
Pao…

Šibao ga Hladni
Severac,
i kupale Tople letnje kiše…
Ponekad u Proleće,
za vreme jakih
Oluja,
Gromovi su navraćali
da mu Preteške grane Skrate…

U polju
Banatskog Nepregleda,
stoji Bagem
Jalovac
da Straži…
nebi li Čudom
kojim,
kraj njega
Se zaneo
Sad…

07 Mart 2011

Sabina Maličbegović Pesnikinja Žepče

***
Da tebe nemam...
sve moje riječi bi presahle.
Moje kose ne bi teške ni mirisne bile.
Obline bi izgubile draž,
suze vrijednost,
i sve puteno bi prosto bilo.

Da te nema...
zlatne bi grivne
okovi postale,
ljepota izgubila svrhu,
a čula srljala u prazno.
Da te nema,
da te nije...
ja ne bih znala šta je šapat,
šta je tajna.
Biserna niska,
zrno po zrno sakupljana,
bi se sasula u prah.
Da mi ne postojiš...
ruke bi sklopljene,
u nijemoj molitvi ostale,
i ni jedan zagrljaj dovoljno topao ne bi bio.
Da nisi tu,
ne bi se radjale pjesme ljubavne,
stihovi bi izgubili rimu,
strune otkazale poslušnost.
Da te nije,
i sirene bi zanijemile,
prepukao bi im glas...
Bile bi hridi oštre i prijeteće.
Da te nema..
livade bi izblijedjele,
trave izbijeljele,
ni lipa više ne bi mirisla.
Da mi nisi...
umukao bi svaki pijev.
Ptice se ni budile ne bi,
a divlja krda,ukroćena,
u trku zastala.
Da mi nisi...
i da te nije...
mora bi prestala
da šume,
ribe krljušti pogubile,
rakovi oklope napustili.
Da ti nisam...
da te nemam...
moja jutra bi
noci postale,
zore boju prolivene krvi imale,
sunce bi putanju promijenilo,
a radoznali mjesec bestidne nakane.
Vjetrovi bi lomili,
vode plavile,
vatre kalile.
Da te nije...
da mi odeš...
svici bi fenjere pogasili,
pauci mreže pokidali,
djevojka kletvu izustila.
I ni jedna bajka ne bi imala sretan kraj.
Da mi odeš, pa da te nemam.
Da mi odes...
ciknulo bi!!!
Vrisnulo!!!
Do neba se prolomilo...

Svima koji prate rad ovog Pesničkog kutka,poklanjam ovu divnu pesmu,a autoru se zahvaljujem na rrazumevanju i dozvoli da istu ovde mogu objaviti.

05 Mart 2011

Predstava

Hrabrost…
to je strpljenje
jednog trenutka…
Trajno je samo ono što nije dobilo ime,
i nikad nije napuštalo beskrajne i večite predele nepostojanja.

Treba izdržati do kraja,
sa osmejkom stjuardese
koja zna
da na avionu
nešto nije u redu...

Ima stvari
kojih smo se bojali
a, ne treba.

Zašto je tako,
teško je objasniti…

Iz davnašnjeg sećanja trgli su me poslednji akordi orkestra,
i aplauz
svuda oko
mene...

Poklonih se,
I izađoh…
Još jedna predstava
dobi svoj
kraj…

22 Februar 2011

Strah

Bojim se...
Bojim,
mnogo više
nego što može
na licu
da se vidi.

Kada se oblaci
nisko spuste,
a,negde niz sokak
začuje dečiji plač...

Bojim se...
praznih soba,
Jalove svetlosti sveće,
gde niko nije siguran
hoće li u istom trenutku
prepoznati rođeni lik
u senci
koja se lenjo
razvlači po zidu...

Bojim se,
da, Bojim,
kojem se vremenu klanjamo,
kada ni liniju života
na svojim rukama
više ne umemo
razaznati...

19 Februar 2011

Za Velikim Švapskim stolom

Za velikim,Crnim
Švapskim stolom,
koji smo koristili
Za Slavlja i Daće,
Sedeli su neki ljudi
Pognutih glava
I tiho pričali…

U prvi mah,
Nisam ih razumeo…
Ali onda svatih
Da nekog žale…

O,Bože…
Samo da moje ime
Ne spomenu…
Rekoh u sebi
I izgubih dah.

16 Februar 2011

Ljubav
(Zahvala Pesnikinji Sabini Maličbegović)

Hoću tvoje oblake da svijem,
i upijem nežnost satkanu od reči,
siguran da budem kako sve ne snijem,
i da Ljubav tvoja svaku tugu leči…

Hodilo se dugo
i tragalo time,
da pogled prepozna oazu za snove,
nepoznato osta
za sve, tvoje ime,
i ta silna ljubav kroz rime što zove...

Našao sam traga
a i red je bio,
da ti jednom kažem
to što nikom ne bi',
sve stihove tvoje bar jednom sam snio,
sada ih za uzvrat,
ja poklanjam
tebi...

13 Februar 2011

Straža

Ne dam
Ovaj Grad,
Ale da ga
Pojedu…

Ne dam
ovo Nebo,
Crnim plaštom da prekriju…

Ne dam
ove Brazde,
Boju da promene
Vekovnu…

Ne dam,
Ne dam Sećanje
Da nestane
U Maglovitom jutru,
Jer,gde bi
nam bio kraj
da takav Greh
spustimo na
Dušu.

08 Februar 2011

Alisa Maličević - Daleka predaleka blizina

Daleka,predaleka moja blizino
zar je moguće živjeti
kao ja bez tebe
duše preblizu a tijela predaleko.

Daleka,predaleka moja blizino
je li moguće da se grlimo bez zagrljaja
da se gledamo bez pogleda
da se osjetimo bez dodira.

Daleka,predaleka moja blizino
zar bi sam od sebe
ovaj instrument svir'o
da mu ti nisi u žice dir'o.

Daleka,predaleka moja blizino
od rebra ispod kojeg je srce
satkan je muzički ključ
kojim se otključava kajdanka duše.

Daleka,predaleka moja blizino
tako blizu a tako daleko
mome srcu zadaješ tempo
vođena melodijom srca, plešem.

28 Januar 2011

Neki dani

Dođu tako neki dani
Kada nisam sam sa
sobom,
a sećanja k'o mraz rani,
ujedaju starom zlobom...

Vrisnuo bi',da se
čuje,
ali Sram me ovih
leta,
srce doboš što
dobuje,
skrivam nevešto
od sveta...

Nekad dođu oni
dani,
kao teg na praznoj
duši
tišinom da smrtno
rani,
i samoćom da
uguši...

Da...
Dođu tako oni
Dani
nit' levica desnu
sluša,
kad smo živi
poderani
dok svanjiva tma
i tmuša...

24 Januar 2011

Ajla Kovač - Raskrsnice
(Lirski zapis)


Napisah neki dan pjesmu o raskrsnicama...Raskrsnicama susreta i raskrsnicama rastanaka...U stvari to je priča o životu...Šta je život, nego raskrsnica,mostovi, obale i nezaustavljiva buica vode što protiče...I kada pomislimo da je kraj, da nema više, svaki put se pojavi neka nova raskrsnica,novi most, koji treba da poveže, a u stvari postaje prepreka koja dijeli daljinu... Zagrnuti u tu daljinu osjećamo se tako bezbrižno...I onda se opet vraćamo raskrsnicama, bez putokaza... Vraćamo se kružnim tokovima života bez iscrtanih linija, sa odsustvom svake signalizacije...I kada nas na tom kružnom toku snađe neko, i taj neko, je neko posbean, sa veliko P... Poseban, bez neke potrebe za dodatnim riječima i pojašnjenjima tipa : zaista,stvarno,jako... Samo Poseban! Jer sve je i zaista i jako i stvarno već uracunato u cijenu... Kada nas snađe taj neko, gomile pitanja izrone odnekud... Kako... Zašto baš ja... Zašto baš sada... Gomile pitanja, a odgovora nigdje... Ostaje nam samo da odgovore potražimo u vremenu...
Vrijeme će dati sve odgovore.. Nemoguće je pomilovati vrijeme!... Ono nezaustvaljivo teče i nosi sa sobom sve odgovore, pa čak i one za koje smo mislili da i ne postoje.. Možda su vrijeme i rijeke isto, samo rijeka, rijeka ima poplavu, kada nas gole i mokre izbaci na obalu, raspukne o stijene.. Tada i goli i mokri ne možemo se sakriti od misli, ne možemo živjeti laži, i ne možemo trčati po zvijezdama, već samo sakupljati kao perle razasuta zrnca iskrenosti naše, što se prosula po zućkastom kamenju..


Ja dobro znam svoj put...
Put je moj, putevima puteva već otputovan...
Ja dobro znam svoju bol...
Bol, što je u bolovima boli odbolovana..
Ja znam i Tvoj bol...
I ne bi, da te bolim!
Ali bi da me bolis Ti,
jer postao si posljednje na svijetu ovom,
što tuđu bol uživa...

Znam, rekao si mi...
i vjerujem Ti.
I rekla sam tebi
samo...
nisi mi vjerovao
da sam spremna,
da znam,
da mi je jasno,
i da, ako ikada poželim da odem,
da odeš,
ja te se neću sjećati!
Ne,neću se sjećati,
jer te nikada necu zaboraviti...
Zato izađi!
Izađi na cestu...
Mjesec će ti pokazati put,
i jagode će cvasti...
I kreni stazom
što te srce vodi...
A ja...
Ja ću da te pratim...
Da te pratim u onim sjenkama koje spominjao si;
U odjeku onih koraka, po onim kaldrmama;
Iza tragova nagnutih kuća, što lelujaju u prvom sumraku,
dok zrikavci igraju igru svoga pjeva...
Da te pratim, kada bude vrijeme suza,
u svim onim i ovim, ovakvim i onakim danima...
U vrelim noćima,
kada samo ravnodušni šuštaj klima uređaja remeti tišinu 10 sprata...
Biću tu, da slušam tvoju muziku,
da uskočim u svježe nacrtanu rijeku,
da dohvatim još ne tako vrelo sunce
što zalazi iza dva brda,
na kojem se boja još nije osušila.
Da uberem crveni cvijet utkan u vaznu
pored koje stoji zdjela sa dvije narandze...
Biću tu kada budem iscijeđena kao limun,
istopljena, kao cokolada...
Biću tu, da podmetnem glavu
da me dotakne mekano paperje jastuka
koje nehotice postaje oružje smijeha...
Ali biću najvise tu, kada budes Ti...
Jer...
ja dobro znam svoj put...
Ti dobro znaš svoj put...
Znamo li naš put?
Znamo...samo
Ne smijemo reći!

23 Januar 2011

Ajla Kovač – TU SI
(samo to i ne znaš))

Tu si...

Utopljen u dašku vjetra,
Što se savija oko moga tijela;

Sakriven u zavjesama,
Što ih pomiče kiša svakodnevnice;

U vazduhu si koji odgorjeva na asfaltu,
Po kojem korača moja noga;

U glasovima drugih ljudi,
Što govore mi nešto u tišini noći;

U paperjastim oblacima,
Koji se poput sjenke navuku iznad jednog dalekog grada;

Tu si, u tišini koju slušam...
Knjizi koju čitam...
U snovima koje snivam...
U životu kojeg živim...

Uvijek si tu,
Samo to i ne znaš...
Ili možda znaš...
Samo šutiš…

20 Januar 2011

Staza

Stazu od Trnja
i Usku,
uvek prepoznati
znam...
od trena kad
napustih ljusku,
Olujom hodio
sam...

I nije nikada
bilo,
ni smera,ni Putokaz
prav...
u hodu samo
se snilo,
biti,i ostati
Zdrav...

Tako mi osta
za Navek,
da više volim
da Dam...
svestan da
samo sam
čovek,
što živi i umire
Sam...

16 Januar 2011

Ne pijem ja...

I ne pijem
da bi pijan bio...
niti da bi
sebe vešto krio...
Pijem tol'ko
da mi glava klone,
da ne pitam
kome zvona zvone...

I ne pijem
što mi žeđa guša,
niti zborim
kada boli Duša...
šta postadoh
i šta sve sam bio,
pa ko takav
onda ne bi
Pio...

13 Januar 2011

Put

Putevi postoje
Da se njima krene...
Ne bi li u Vetru
Ostavili Trag...
Kad nepustiš jednom
Te predele snene,
Nek' usnama lebdi
Samo osmeh blag.

Daljine kad mame
Ne trzaj se što,
Isped samo stoje
Pitanja i Stra',
Nepoznato neće
Uvek biti Zlo,
tu pronaći možeš
Svoje pravo Ja...

Putevi postoje
Da se njima hodi...
Ustreptalim Srcem
Odabere smer,
Pusti,samo pusti
Nek' te ono vodi,
Pitomu dolinu
Usvuji ko kćer...

A i kad poželiš
Da se vratiš tu,
Tu gde vrelo teče
Gde ti koren zri,
Pokloni se tugo
Svom pradavnom snu
Siguran da budeš
da si stvaran ti...