16 октобар 2010

16 Oktobar 2010


Pokajnica

Za šaku zemlje,
Mladost si svoju
Prodala…

Rodila decu nikome,
i sama ostala na vetru…

Za šaku dukata
Oči ti
Potamneše,
a marama Crna
Pobelele vlasi
Pokrila…

Za šaku Tuđe
muke,
svoje si dane
U noć
Gorkom Kletvom
Obojila…

Zbog šake zemlje
koju u ruci
Prokleto stiskaš,
Na grobu ti
raste
Kukolj i Čkalj…

5 коментара:

  1. Svi tvoji stihovi su jaki, ali jači od ovih, mislim, ne mogu biti... Pozdravljam te i nadam se da ću ovde, jednom, ugledati i jednu snažnu, ali svetlu pesmu...

    ОдговориИзбриши
  2. Divno, ali eto meni se bas svidja shto nije svetla... Bas zato mi je nekako i jaca.

    ОдговориИзбриши
  3. Hvala Todora i Luminous...
    Jeste,tamnom su bojom uokvirene ove pesme...sve je to odraz okolnosti i vremena u kom su nastale...
    Hvala što pratite moj skromni rad na ovom blogu.
    Pozdrav

    ОдговориИзбриши
  4. „свијетле стране“ су нам драже,
    али оне и прохује брже – брже временом „отупе“
    стога је поезија „свијетле стране“, ПОЕЗИЈА ТРЕНУТКА

    „зла времена“ ударају (остављају) печат (терет), који се „невољно“носи
    у најгорем случају, не можемо га се ослободити цијели живот
    стога је поезија „зла времена“, ПОЕЗИЈА ТРАЈАЊА

    али и поерд тога,
    добром пјеснику су „свијетле и тамне стране“ подједнако важне

    ОдговориИзбриши
  5. Nemam ništa da dodam...sve je rečeno...
    Hvala Miro...
    Pozdrav iz maglom prošarane Ravnice.

    ОдговориИзбриши