Samoća

Samoćo,
Sestro Prokletih...

Na Srcu
Tvoje ime
Urezano
Nosim.

Ne budi me...

Ne budi me...

Ne budi me

sad kad spokojno

dane trošim...

sad, kad ne znam

za suze

boje pelina

i maglu

u očima...

Ne budi me

glasom gavrana

i hukom tamnih oblaka

nad ovim konačno

smirenim krovom...

Ne budi me...

ne budi...

ovi su talasi  u koritu

gde samo Ljubav

može podići

glas.

Ne budi me...

ne budi uzalud

Okovan je

ovo san.

Oprosti...

Oprosti mi
što nisam imao snage
pronaci izlaz
pipajući prstima
po nepoznatom...

Oprosti mi
što reč održao nisam
tražeći od tebe
da održiš svoju...

Oprosti mi
što ne mogu
u beznađu pronaći dan,
a tugu u radost
pretopiti...
Oprosti
što nisam dovoljno jak
da bi Srcem
pobedio mrak...
Oprosti mi...
Molim te
Oprosti...                                                                        

Svetionik

Kada Srcu

Ne Smeš

pustiti na

Volju,

Ograde su

Jake,

Čelik Uzdah para...

Plaše  li te danas

One iste Senke...

Bojazan,

da ti Dlanovi

dovoljno Topli

ne mogu biti...

Ne prolazi Vreme

Pustošeći Dušu...

Svako novo Jutro

u Nadi se Rađa...

U Cik zore Rane,

Naj bolje se

Sanja,

Kako bosih nogu

Prikuplja se

Rosa...

Gledam te

kako hodas,

ko Očajnik

po Živome

Pesku...

i dođe mi tako

da Vrisnem,

na Slepog

se Kamenom

Bacim...

Priznaj,molim te

Priznaj,

Slobodno Nebom

Da Letiš...

Obećavam

Ispruži ruke,

dlanovi ti nisu Hladni...

i neka Osmeh

pobriše Tamne bore

na tom Prelepom licu...


Tugu Odbaci

kao Odsečenu Kosu

nošenu Olujnim Vetrom

u Zoru...

Pogledaj...

Sviće Novi Dan...

Umi Oči Rosom

bolje se Vidi,

i Ispruži Ruke...

Čistu Dušu Bogovi

Daruju Suncem...


I ne boj se

Obećavam...

Srce mora

Zakucati

Brže...

Proleće

Jutros haljom
mirisnom,
zasjala trešnja
sred moje bašte
kao san...

Zar opet stiže
proleće,
u ova leta poznija
kad dodir topli
retkost je,
i srce samoćom
sviklo je...

I onda kao
pusti san,
nošen dušom
presvislom,
zasja ovako
najlepše
ko drago lice
iz nebuha...

O Bože Dragi
što sveznaješ...
kakve su staze
ispred nas,
ti koji korake
poklanjaš,
dok sve nam se
učini podockan...

Jutros dok sunce
je rudilo,
u oku život
probudilo...

28 Mart 2012

Moj Anđeo

Kao sjaj u Oku...
kao drhtaj Srca...
kao Suza Radosnica
moj Anđeo lebdi
nada mnom...

Kao rađanje Jutra...
kao Molitva Iskonska
moj Anđeo lebdi
nada mnom...

Kao,kao...
kao
Sudbine šapat
i glas
Moj Anđeo
rastire Tepih
za Nas...
Moj Anđeo...
Moj Anđeo...

13 Mart 2012

Pruži ruku

Pruži ruku
da poletimo tamo
gde još nismo bili...
i ne boj se...
Ovo ti Nebo
radost pruža
koju si samo
zagledana u zvezde
dokučiti smela...

Pruži mi ruku
pruži...
Mila...

28 Februar 2012

San

Noćas sam Sanjao
kako pišem
Pesmu od
najlepših reči
i tebi pružam
na Dar...
Noćas sam ubrao
Zvezdani Buket
i njegov Sjaj
pred Tvoje noge
rasuo...

Noćas sam Sanjao
da si Moja
Zanavek...
Oduvek...

23 Februar 2012

Ako me ne bude sutra

Ako me ne bude sutra
i ako tiho svrši se dan,
osmehom dočekaj
sva sledeća jutra
i Živi za mene
neodsanjan san...

Pesnik kad ode ostane Trag
nad posteljom klone nedovršen stih
dok zvezdano jato prostire sag
večiti spomen Ljubavi svih...

Ako me ne bude, eto
ne pitaj da li to Skitam još,
vreme poravnaće sve to
ko davno izgubljen Broš...

19 Februar 2012

Reči

Postoje reči
koje se ne izgovaraju,
posebno onima
koje Voliš...
Kad ti nije dato,
kad su usta Mrtva
i Zavetno nema...

Postoje oči
negde unutra,
gde igraju Senke
i Duša se Pati...
kad ne bi ni hteo
a kamoli smeo
tu Bol ikom
dati...

15 Februar 2012

Čekaću te

Čekaću te
dok se dan
ne smiri,
a u krošnjama
senke malakšaju,
i zadnji glas
ne utihne,
i jutra poprime
boju potoka
Bistrih...

Čekaću te...
dok mi
Sudnji dan
ne obasja lice
pod prozorom
gde zanavek
stope
okamenjene
ostavih...

Čekaću te...
čekati...

12 Februar 2012

Ljubav
(Sjaj očiju tvojih)

Zaljuljala si me
iz Korena...
sad sam, kao Cvet
na Vetru...
kao Sveća u Pustinji...

Bojim se...
Bojim se svoga Srca
kako Dobuje...
Bojim se Snova
kada zatvorim Oči...
Bojim se Sebe Najviše...
Nije li ovo
ponovna Iluzija,
koja će me Srušiti
kada se probudim...
ali neka...
i za to Lek postoji...
skriću se za Uvek
u Sjaju Očiju
Tvojih...

04 Februar 2012

Možemo mi to...
(Marija)

Rasteraćemo Tamne oblake
i Bol koji k'o Urota prati...
a Osmeh će biti lozinka
za Volim Te...

Kako se rano budim,
i Molitvu Tvojim
Imenom Počinjem...
Krik iz grudi se Otme...
Marija,čuješ li...
čuješ li kako Srce
kani Iskočiti
na tvoje Dlanove
ko Dar Vekovni...

Rasteraćemo Tamne oblake
a Sunce Useliti
u Blažena Jutra...
Onako Tajno,
Tiho,
da ptice na prozoru
ne Uplašimo...
Možemo mi to...
Možemo...
Marija...

24 Januar 2012

Zao glas...
(Bratu Miroslavu)

Kako oči da obrišem
zao glas mi dušu cepa,
od ridanja ni ne dišem
Crna Vrana Poji-Tepa...

Zora, Sumrak,ko će znati
oblaci se Teški svili,
tebe Molim,dal ćeš dati
zračak Sunca,Bože Mili...

Sklapam ruke, tiho padam
dan za danom ko Pas Reži,
kako Slomljen da se nadam
kada Brat mi Bolan leži...

21 01 2012

Ne vredi...

Ne pričaj sam sa
Sobom...
o Lađama što
Nekuda plove...
Nikada Imao Nisi
onu što Srce
pozove...

I Nemoj se mučiti
Ludo...
Od zemlje Lebdeti
pedalj...
bolje sklopiti
Oči,
i mirno na Počinak
poći...

I Sanjaj što ti je
Volja...
Radosti Ispruži
Krila...
Ljubavlju kojom si hteo,
natopiti Buket i
Veo...

I ne pričaj
Sam sa Sobom...
U pustari četiri
Zida,
zar ikad Hodač
na Žici
nad Ambisom
Žicu Kida...

I Čuvaj Toplo
pod Srcem,
Oči koje te Bole...
suzu pusti,
ne štedi...
Ne vredi,Veruj,
Ne Vredi...

16 Januar 2012

Nisi ti kriva

Marija...
Nisi ti kriva
što su Čavke
i Duboki Vir
tvoje stope gutali
dan po dan,,,

Nisi ti kriva
što je magla
prevarila Zenice
nepostajinim Bojama
Staze Majčinskog Nagona...

Marija...
Nisi ti kriva
za Huk Vode
ispod Kućnog Praga,
zbog pokopanog putnika
pored puta...
Nisi ti kriva...
Nisi...

Ruke ne nosiš svele,
ni oči Utihle
od suza...
samo Usne kadkad
zadrhte,
kad Samoća
svoje Otrovne Kandže
zabadati krene...

Nisi ti kriva...
Niko nije rođen
da bi bio Sam...
niko nije rođen
da bi mu Bol
ime bilo...
Ispruži ruke,
pokloni se Suncu,
možda baš
u njegovoj Senci
skriveni Osmeh
Stidljivo Čeka...

01.01.2012

Srećnu novu 2012 godinu svim Prijateljima ovog bloga.
Vaš Jasmin Isak Latić

22 Decembar 2011

Kako Volim Sebe...
(al' me Vreme jebe)

Sedim,pijem pivu,
'bem ti stvarnost sivu...
u glavi mi puše stud,
blago svakom ko je Lud...

Kao šlag na slavsku tortu,
jebo ovu našu sortu,
baš me skenja lapavica,
sad sam komplet
k'o Guzica

10 Novembar 2011

Cigani

Gladne Oči
i Pogane Ruke...


Cigani odnose
kojekakvi Otpad vičući
Jeftino Kupujemo (Krademo)...


Kidaju još
neistrulo Meso
Strvine,
Varajući i Nebo
i Sebe...


U reci se javi
davno Viđeni lik...
Shvatam, odakle
se Kletva čuje...

Jeli moguće
da novi Greh
u Sebi ovakvom
Prepoznajem...