15 Februar 2012
Čekaću teČekaću te
dok se dan
ne smiri,
a u krošnjama
senke malakšaju,
i zadnji glas
ne utihne,
i jutra poprime
boju potoka
Bistrih...
Čekaću te...
dok mi
Sudnji dan
ne obasja lice
pod prozorom
gde zanavek
stope
okamenjene
ostavih...
Čekaću te...
čekati...
Нема коментара:
Постави коментар