15 фебруар 2012

15 Februar 2012


Čekaću te

Čekaću te
dok se dan
ne smiri,
a u krošnjama
senke malakšaju,
i zadnji glas
ne utihne,
i jutra poprime
boju potoka
Bistrih...

Čekaću te...
dok mi
Sudnji dan
ne obasja lice
pod prozorom
gde zanavek
stope
okamenjene
ostavih...

Čekaću te...
čekati...

Нема коментара:

Постави коментар