Proleće

Jutros haljom
mirisnom,
zasjala trešnja
sred moje bašte
kao san...

Zar opet stiže
proleće,
u ova leta poznija
kad dodir topli
retkost je,
i srce samoćom
sviklo je...

I onda kao
pusti san,
nošen dušom
presvislom,
zasja ovako
najlepše
ko drago lice
iz nebuha...

O Bože Dragi
što sveznaješ...
kakve su staze
ispred nas,
ti koji korake
poklanjaš,
dok sve nam se
učini podockan...

Jutros dok sunce
je rudilo,
u oku život
probudilo...