01 Maj 2011

Srećan ti 54-ti rođendan

21 April 2011

Reka

Ti si Reka
Uzburkana...

Hrliš Radosno
Svome Ušću
Koje čeka...
Dotakavši ga,
Uplašeno Bežiš
Nazad,
u mirnu vodu
Učmalosti,
Koja gromkim glasom
Zove i Prikiva...

Ti...
Pramen kose
Na uzglavlju
Uzdišućeg...
Lekovit i Otrovan...
Stvaran i Nestvaran
U isto vreme...

Suzu kriješ,
(Ne) znajući
da ona sama
Istinu suštu
u Ogledalu Pusta
Nosi...

Ti si reka
Uzburkana...
U isto vreme
Peniš i
Malakšeš...

Dan kopni
Valovi su
sve Tiši...
Vreme otkucava,
dok smišljaš
Novi razlog
u Neprotok
Da se Vratiš...

15 April 2011

Bol

Bol...
kao Kazna...
kao Urok
za Sputani dan...

Bol...
kao Budnom
San...
u Slici
koju jedini
Vidiš ti...

Bol...
kao Slap
koji Sja...
u komadiću
Razbijenog Ogledala
od Tuge
i Stra'...

Bol...

13 April 2011

Lov

Iz tvojega oka
Stra'
nateže Strelu
i luk,
Žrtvi od Besa
tog Zla
u grlu odzvanja
Muk.

Neka se dogodi
Čudo
još samo Moliti
Znam,
Laž iz tamnice
Hudo
Sprečiti ne mogu
Sam.

13 April 2011

10 April 2011

Velike Oči
(Vapaj)

Nisi ni
Sebi Samom
Otvorenna Knjiga…
Pa kako onda
čekaš Sudnji
dan…

U Zlatnoj Krletci
Prelepa Ptica
Umire,
dok Željno Vapiš
put Visina…

Šta ćeš…
Tako je to…
U Strahu su Uvek
Velike Oči Bile.

05 April 2011

Pegulus

Zaželim li
Sunčani dan,
pred Zoru
me probudi
Kiša…

Kada bi čašom
Bistre plemenke
Darivao usne,
Podzemne Vile
Zamute Vir…

Odustah…
Vidim i nisam
Više za to…

03 April 2011

Sabina Maličbegović Pjesnik Žepče BiH

U INAT VOLJENA

Otkud bih znala
na koju ću stranu
kad me zovu,svojataju,
a niko me neće
jer im svima pripadam,
a samo sam svoja
da tebe,ustrajno pridruženog,
nisam imala

Zar se ne bih,
posrnula,ogrubjelih peta,
konačno spotakla i pala
ispred tri neodlučna,
zbunjujuća puta
onih što odavno,ogavno
nadugačko i naširoko,
ushićenih lica likuju
da me nisi,
pridržano neponiženu,pridigao.

Čime bih se oprala
od blatnjavih usta,muljevitih
ispod presušenih kapi
vodopada blagih,
branama zabranjenih
da mi nisi,
privrženo strpljivo,
kišnicu sakupljao

Ko bi me prehranio
kad se klip kukuruza
pod naletima prvog mraza
zimogrozno,grozomorno,slomio
da ti nisi,
uporno,suncokrete sadio
u po zime zemunicu sgradio,
do sitosti je napunio.

Šta bih ja
sama pred drugima
pod teretom iskušenja
prevrtljivo primamljivih,
kad se već čuje
tutanj topota kopita
nevolja nadolazećih
da si me njima,
na milost i nemilst
suzdržano potkupljivo,prepustio

Kako bih se nosila,
od nedaća noseća,
bez tvojih jakih pleća
da im nisi,
neustrašivo obazrivo
na obzoru obore zagradio,
rame uz rame,nepokolebljivo,
uz mene stao,opstao i ostao.


USPAVANKA

Slutiš li me
kad ti noću
u pohode dolazim
lagahna kao dah,
varljiva kao nada,
obavijena oko tvojih snova
poput nametljivog bršljana
i oslobođena zbilje
kao suvišne odjeće.
Vitonoga,razigrana hurija...
Moje tijelo ti postelja
baršunasta noć pokrivač
i moj pogled uspavanka.
Odmori se,
moja brižnost
slikove ti slaže,
obećanje što nad
nama bdije.



JEDNOSMJERNA ULICA

Princeze lutalice ulice
došle do raskrsnice,stale.
Stigle negdje do svugdje i nigdje,
beznadno u bezdanu
gordih godina pale,
nevješto se i jetko
sa mladinom posvađele.
Zašto krotko,prkosna Žuta ?
Nije kraj puta
ako ceste jeste,
još uvijek inat može
od nesanice duže da luta.
Odjeni lavice ćud,
uloži nepomirljivi trud,
vrijeme za uho zadjeni,
drži bore visoko,visoko,
zaplijeni svako muško oko
i makar još ovog puta
drsko kreni dalje,
kraljice žuta.

02 April 2011

Mogu li…
(Tebi koja Jesi)

Mogu li ti uzdah
Topao biti,
u danima kad se
Crni oblaci Mreste…
Miris Jasmina
koji odiše,
iz boce čuvane
za Posebne prilike…

Mogu li,
Kalup
svoga Srca
u snove tvoje
Utisnuti,
Da Želja se
Silna Preduhitri…

Mogu li,
u pesmu
Drago ime zadenuti,
i čuvati,
da ga niko
Nikad ne obznani…

Mogu li,
Anđela sa ramena,
Poslati umesto
Pustih reči…
na Dar,
Mogu li…

01 April 2011

Soba

Stari nameštaj
je odisao
na prašak
protiv moljaca,
a memla,
koja godinama grize
disajne puteve,
beše neizbežan dekor
jednog prošlog
Vremena…

Gramofon sa trubom,
Vivaldi sa Prolećem,
i Čehov uredno složen
na polici…

Svetlost koja je
zadnjih godina
Retko ulazila,
jer on,
koji nosi
Teret Mraka,
Nije mnogo Mario
o tom…
Pesme je i onako znao napamet,
te vrlo ih precizno
na papir položiti…
…
Soba za Plakanje,
kao stvorena trenutku,
poslednjem
činu Umiranja…

28 Mart 2011

Raskršće

Neka ti Pogled
Plaštanica bude
ovom Krhkom telu,
a Suza Molitva
za Preteško Breme
u Najgorem času…

I znam…
Ovu Stazu nismo
Birali sami…
to je Uteha
i Utoka Danima,
koje Suludo
negde Zagubismo…

26 Mart 2011

Milosrđe
(Ko si ti…)

Ko si ti,
da ulaziš Nepozvan,
I naglas govoriš
Moje još nenapisane Pesme…

Ti,koji,
Starozavetne Ikone
Premeštaš,
govoreći,
kako Senka zna
da Ubije…

Ko si ti,
u Majčinu Pesmu
Da Diraš,
Romorom Teških
Kiša…

Ko si ti…
Ko…
kad Zvezdani Sag
Čupaš iz Sna
Nečujno,
kao ptica kad sleti
na Teško Ispružen
Dlan…

Ko si ti…
Reci mi…
Reci…

23 Mart 2011

Zavetni čuvari tajni

Ni Vazduh,
ni Zemlja...
ni Vatra,
ni Led...
samo Poruka u boci
koja pluta Nepronađena.

Ni Rana,
ni So...
Ni Osmeh,
ni Bol...
samo skriveni Šapat
u krilima Vetra.

Ni Crno,
ni Belo...
Ni Govor,
ni Muk...
samo Sedefno Klatno
u grudima Nerođenog.

Čuj, samo tebi mogu reći...
Teško nazirem Lik,
još teže pritiska Reč
čuvana Vekovima
u Živome Pesku
Zavetnih Čuvara Tajni.

19 Mart 2011

Epitaf
(Nekoga nema)

Tu su donedavno
stajale njegove stvari...
Papuče,spašene
teških koraka,
i stara kabanica,
za slučaj kiše
i Sumornih misli...

Nema ga,
otišao je...
na Put,
kojim se zadnje
kreće.

Samo još ponekad,
onima koji ostaše (Odahnuše),
učini se,
kako u sobi,
sa malim Anđelom
na vratima,
još uvek neko hoda,
i govori pesmu,
koju Nikada nije
stigao do Kraja
Sročiti.

18 Mart 2011

Blagoslov

Skrušen I nemoćan
Ležim u postelji
Poražen…

Molim i Preklinjem…
nečiji Blagoslov
da zakuca
na ova stara
I suzama kovana
Okna.

14 Mart 2011

Kad bi'...

Kad bi' ti
Želja bio,

krajičak
nemirnog sna...
kap boje
suncu otkinuta,
međ ranjene usne
skrivena...

Kad bi'...
usnuli slap
u Bujicu pretopio
zamenio,
grudima Vrelim
pod okom suzu
i krik...

Kad bi'
rimu po rimu
u Venac od
Cveća
u plamen od Sveća
gde Sreća se Valja
i Zri...

Kad bi'...
Eh,kad bi'...
kada bi mogla
i Ti...

12 Mart 2011

Jalovac

U polju
Banatskog Nepregleda,
stoji Bagrem
Jalovac…

Niko ne zna
ko ga je
Posadio,
niti čiji je Usud
na njegove grane
Pao…

Šibao ga Hladni
Severac,
i kupale Tople letnje kiše…
Ponekad u Proleće,
za vreme jakih
Oluja,
Gromovi su navraćali
da mu Preteške grane Skrate…

U polju
Banatskog Nepregleda,
stoji Bagem
Jalovac
da Straži…
nebi li Čudom
kojim,
kraj njega
Se zaneo
Sad…

07 Mart 2011

Sabina Maličbegović Pesnikinja Žepče

***
Da tebe nemam...
sve moje riječi bi presahle.
Moje kose ne bi teške ni mirisne bile.
Obline bi izgubile draž,
suze vrijednost,
i sve puteno bi prosto bilo.

Da te nema...
zlatne bi grivne
okovi postale,
ljepota izgubila svrhu,
a čula srljala u prazno.
Da te nema,
da te nije...
ja ne bih znala šta je šapat,
šta je tajna.
Biserna niska,
zrno po zrno sakupljana,
bi se sasula u prah.
Da mi ne postojiš...
ruke bi sklopljene,
u nijemoj molitvi ostale,
i ni jedan zagrljaj dovoljno topao ne bi bio.
Da nisi tu,
ne bi se radjale pjesme ljubavne,
stihovi bi izgubili rimu,
strune otkazale poslušnost.
Da te nije,
i sirene bi zanijemile,
prepukao bi im glas...
Bile bi hridi oštre i prijeteće.
Da te nema..
livade bi izblijedjele,
trave izbijeljele,
ni lipa više ne bi mirisla.
Da mi nisi...
umukao bi svaki pijev.
Ptice se ni budile ne bi,
a divlja krda,ukroćena,
u trku zastala.
Da mi nisi...
i da te nije...
mora bi prestala
da šume,
ribe krljušti pogubile,
rakovi oklope napustili.
Da ti nisam...
da te nemam...
moja jutra bi
noci postale,
zore boju prolivene krvi imale,
sunce bi putanju promijenilo,
a radoznali mjesec bestidne nakane.
Vjetrovi bi lomili,
vode plavile,
vatre kalile.
Da te nije...
da mi odeš...
svici bi fenjere pogasili,
pauci mreže pokidali,
djevojka kletvu izustila.
I ni jedna bajka ne bi imala sretan kraj.
Da mi odeš, pa da te nemam.
Da mi odes...
ciknulo bi!!!
Vrisnulo!!!
Do neba se prolomilo...

Svima koji prate rad ovog Pesničkog kutka,poklanjam ovu divnu pesmu,a autoru se zahvaljujem na rrazumevanju i dozvoli da istu ovde mogu objaviti.

05 Mart 2011

Predstava

Hrabrost…
to je strpljenje
jednog trenutka…
Trajno je samo ono što nije dobilo ime,
i nikad nije napuštalo beskrajne i večite predele nepostojanja.

Treba izdržati do kraja,
sa osmejkom stjuardese
koja zna
da na avionu
nešto nije u redu...

Ima stvari
kojih smo se bojali
a, ne treba.

Zašto je tako,
teško je objasniti…

Iz davnašnjeg sećanja trgli su me poslednji akordi orkestra,
i aplauz
svuda oko
mene...

Poklonih se,
I izađoh…
Još jedna predstava
dobi svoj
kraj…

22 Februar 2011

Strah

Bojim se...
Bojim,
mnogo više
nego što može
na licu
da se vidi.

Kada se oblaci
nisko spuste,
a,negde niz sokak
začuje dečiji plač...

Bojim se...
praznih soba,
Jalove svetlosti sveće,
gde niko nije siguran
hoće li u istom trenutku
prepoznati rođeni lik
u senci
koja se lenjo
razvlači po zidu...

Bojim se,
da, Bojim,
kojem se vremenu klanjamo,
kada ni liniju života
na svojim rukama
više ne umemo
razaznati...