01 Novembar 2010

Usud

Nikada ti
Neću oprostiti,
što posle tebe,
takva praznina
u grudima
Nasta...

O,Bože,
jeli moguće
toliko Pogrešnih koraka,
u ovim stopalima
što bi...

30 Oktobar 2010

Reči

Ni slovo izgovoriti
Neću.
Pustiću da se
Vreme kotrlja,
makar mi nikad
ne bilo pravo…

Ni suzi ne dam
Poteći…
Obrazi moraju ostati
Suvi i Čisti
Makar zenice
Tiho ukopnile.

Ni slova izustiti
Neću…
Reka će teći
I bez mojih
I onako
Teško obremenjenih
Reči…

26 Oktobar 2010

Jedna obična noć
(Nevažna)

Jedna obična
Noć…

Soba prazna,
zvuk klavira,
sa kojeg klizi
prelepi klasik Jazz-a…

Na stolu,papir…
tek napisana
Pesma…

Čovek na otomanu,
pokrivenih nogu
i sklopljenih kapaka,
oplakuje svoju nikad
Prežaljenu Mladost…

Vatra pucketa
iz peći,
kao da hoće
bar nešto
Živo
u ovu običnu
Noć da
Utka…

24 Oktobar 2010

Baš me briga
(In Memoriam Sanja R.)

I baš me briga
sa kim si noćas
stopala ukrstila,
i čije su ruke
bile prostirka
za tvoje grudi malene.

I baš me briga
ko ti je svetlo gasio
tamo negde u planini
gde nisi htela
mene voditi,
ovako blesavog
i snenog.

I baš me briga
što ćes plakati
kada kiše počnu u aprilu,
kada obala reke ponovi
čaroliju prethodnih iluzija,
kad ti moje reči
postanu obične i suvišne.

I baš me briga
što sam korake zagubio
u mraku negde pod tvojim prozorom,
te se nisam znao vratiti.

I baš me briga
je li to pravi broj,
jesi li kod kuće
i hoćeš li primiti poruku...

Ali neka,neka...
ti svoje usne ponovo raspleti,
na obraz sakri neprimetni znak tuge,
što te nema,
što te više u knjigama svojim
ne mogu pronaći.

Baš me,
baš me briga
što moram okrenuti jastuk,
da te više nikada,
ali nikada
ne sanjam prelepu!

22 Oktobar 2010

Staza Trnja,staza Ruža


Kroz taj Tunel
što se pruža,
U očaj me baca
Stud...

Stazom Trnja
Stazom Ruža,
Korač'o sam
kao Lud...

Sad kad prošlost
kao dim,
Oduv'o sam
Kojekud'

Sve i dalje
isto snim,
još koračam
kao Lud...

19 Oktobar 2010

Ispovest plemenite životinje
(Konjski Jed)

Svetla me bude
u malenoj štali,
otvaraju se oči
opet novi dan,
Napolju me čeka
svakidasnja dreka,
Biću ko i juče
brižno zauzdan.

Vlaga već u kosti
zavukla se čvrsto,
kasom idem smerno
prevozeć’ gospodu,
Na nos mi izaš’o
ovaj život konjski,
Kad seno ne daju
A, kamoli Vodu.

Teške mi reči
kraj imena stale,
Dežurni su kočijaši
napravili hajku,
Svim onima koji
krv mi piju,
Poručujem nemo…
Da Vam Milu Majku.

17 Oktobar 2010

Kako izbeći sopstvenu senku
(Korak više)

Stani…
Tvoja staza
je popločana
Tuđim koracima…
Dok pogled putuje
Daljinom Nepostojanja…

Imaš Vremena…
Pronađi Skriveni džep
na kaputu,
stvoren samo za
tvoju ruku,
i učini ono
što do sada
Nikome na
Pamet palo
Nije…

16 Oktobar 2010

Pokajnica

Za šaku zemlje,
Mladost si svoju
Prodala…

Rodila decu nikome,
i sama ostala na vetru…

Za šaku dukata
Oči ti
Potamneše,
a marama Crna
Pobelele vlasi
Pokrila…

Za šaku Tuđe
muke,
svoje si dane
U noć
Gorkom Kletvom
Obojila…

Zbog šake zemlje
koju u ruci
Prokleto stiskaš,
Na grobu ti
raste
Kukolj i Čkalj…

12 Oktobar 2010

Jesen u oku mom

Ređaju se slike…
sve Tuga za Tugom…
Ne,ne kukam ja
za Prazninom
koja zjapi,
Roseći ovo malo
od Očiju
što ostade…

Ređaju se slike…
Sve Čemer i Jad…
a,htedoh samo
Izgubljeni Osmeh Detinjstva
Licu da vratim…

10 Septembar 2010

Košava

Nikada ovako,
Košava nije
unosila Nemir
međ Nesmirene Duše…

Drvo može Iščupati…
osakatiti Stoletnu
Lozu…
dok Zlatno
Klasje,
U trenutku
Nestaje…

Ali Žašto,
Zašto Dušu
Nagriza…

Ne znam…
Možda zato
jer smo
Nekada
bili Bolji,
Ili samo
Manje Zlobu
U očima
skrivali…

Ko da zna…
ko da zna…

04 Septembar 2010

Moja Draga

Spava Mi Draga,
Tih i miran san…
Spavaj,samo spavaj,
i sutra te čeka
Izuzetan dan.

01 Oktobar 2010

Laku Noć
(Sreća)

Laku noć stari...
neće me biti
neko vreme...

Moram izravnati put,
i izbistriti poglede,
kako bi stope lakše
izabrale smer...

Laku noć stari...
I ne brini,
tamo gde ja idem,
Bistre se reke gazaju,
i oblaci beli Opevaju...

Laku noć stari...
neće me biti neko vreme...
a kada u Maju
Kajsije Obremene Cvet,
izađi u polje i zapali sveću...
nek mi se nađe
za dobro,
ako rani Mraz
na grane se tiho
Spusti...

30 Septembar 2010

Prosjak

Danas sam
Naišao
na Prosjaka,
Vlažnih Očiju
I Tužnog Pogleda…
Htedoh proći,
Al' nešto mi nedade…

Iznenada
me uhvati
rukom ledenom,
i upita
Ko si Ti?

Ja sam onaj
koji Vidi
Čežnjiva Dušo…

I ne brini…
Nebo se Uvek
Nasmeši,
Nama Ubogima…
Treba samo znati
Čekati…

26 Septembar 2010

Prebol

Zašto si me
Majko rodila,
Gde Nebo i Zemlja
Se Tuku,
A Gromovi
Devojačku Pesmu
Tišaju...

Nije li Strast
Jača od Razuma...
Pelin u Mleko
Potopila...
Ili si Sluđena
Vatrom u Grudima,
Ikonu-Spas
Sagorela...

Zašto si me
Majko Rodila...
Tu gde se Čedo Prvenac Spokojilo...
Pa Obraslo Travom
Do Oblaka,
U Zaborav večni
Pretvorilo.

Zašto...
Zašto si me
Majko,Rodila...

17 Septembar 2010

Prvi suton

I suton će
Prvi pasti...

Ležim u postelji Sam
Kao Klada,
Kao Zloduh koji
Čeka,
Kao Niko i Ništa...

I suton će
Prvi pasti...

I dalje Sam
Kao Nehat,
i Izvir koji Huči
a niko ga
ne čuje...

I suton će
prvi pasti...

Sav slomljen
od sna,
Svoj lik
u ogledalu vidim,
a znam
da to
Nisam Ja...

11 Septembar 2010

POTPUNI KRAJ

U noćima meseca punih,
sa pesmom gladnih kurjaka

Tebe tražim kroz crveno
svetlo,
Kao mamac za crve sakupljam
spržena krila nemuštih leptira.

I šta su praznine zagubljenih
misli,
I šta su Metak i Mozak
u srodstvu?

Ja snagu Straha kroz Mušku
slabost izvlačim.
I kristalno plavetnilo laži
u kosu mi se plete
kao zmija,
kao suton,
kao zagorelo jutro u molitvi
slepca na ulici,
kao dozvani pesnik
sa vizijom uravnoteženog ratnika,
i sjaja što priziva
strelu u srce
za poslednja tri minuta
potpunog kraja.

10 Septembar 2010

OGLEDALO

I sve beše
Nebo i Voda

I sve beše
Zemlja i San.

Kad stariš,
od pepela ruke
ne brišu se.

Kad shvatiš
Ogledalo ti više
nije ni potrebno.

09 Septembar 2010

Jasmin Latić - pesnik koji peva bolom


Njegove pesme su kao slike, poput doživljaja velikih slika pred koje se možda samo jednom u životu stane, a njihov prizor ostane u sećanju urezan večno. Kao pred Trojeručicom, ili Mona Lizom ostje čitalac zadivljen slikom koju ovaj pesnik Ravnice, kako sebe naziva, očas, u par stihova naslika – za večnost.
Jasmin Latić peva bolom. Bol je njegovo najsnažnije čulo, bol je njegov usud. Uvek na granici trajanja i odustajanja, tek u stihu ovaj Bečkerečki poeta nalazi smisao.
„ Moje su pesme kao ponornice“, kaže. „Što ih više čitaš, sve dublje te u sebe vuku...“
U Latićevim stihovima i ono najobičnije dobija dimenzije univerzalnog. Ustvari, u njegovoj lirici i nema ničeg običnog – prožeta bolnim krikom, ona je snažna, moćna, uznosi u Nebo, ili vuče u Pakao, ali se pred njom ne ostaje miran.

Todora Škoro Pesnik
Blog Škola Duše 19.02.2010


SLIKA

Stojiš tu i gledaš
prazno bezrečje.

Čemu su služile
strasti?!

Stojiš tu i znam
proplakao bi gorko,
kao orkan,
kao kaplja rose
na polju,
Da ti staklo nije
zarobilo oči i usta,
u nečemu što
su zvali
Ikona.

06 Septembar 2010

U Ratu

U Ratu,kažu stari,
Ptice ne pevaju
Jutrom…

Zore su Sumorne,
usahli Stomaci
i prazni Pogledi…

U Ratu,kažu stari,
Dobroga nema…
njega prvog ubiju,
a posle sve ide
kao po loju…

05 Septembar 2010

Odbrana

Ne zatvaram oči
Svešću jasnom
Poduprt…

Ne kukam
I ne lelečem,
svestan rači
koje znam…
To je samo
šaka Tuge,
u sred vreve
kad si
Sam…