19 Jul 2010

Mladost

Svakoga dana
u različito vreme,
komšija,
čovek u godinama,
odlazi na ćošak.
Tamo stoji neko vreme
i gleda...gleda...

Kažu,
Mladost mu
pod noktima
Jedino ostala

17 Jul 2010

Laži

Svaki put kada bi
odlazila,
smišljala je
dobar razlog
i mesto
uvek nekako
obično i stvarno.

Već dugo je nema.
zli jezici kažu
da ovoga puta
nije umela
da se vrati
iz svojih
već potrošenih
laži.

15 Jul 2010

Ne Plači

Ne plači Dete
za izgubljenim
Lutkama,
koje nikada
ni videla nisi...

Ne saginji Glavu,
gurajući Tanjir
od Sebe,
jer ni sama
ne Znaš
šta ti se
to Neće,
od Ruke koja
Nudi...

Svet ti je
Prepun Prkosa,
koji kao Kletva
Prati svaku Tvoju
Reč...
Dok Reka Tiho
teče,
i Nestaje u Maglama,
sve dok se i Poslednja kap
Ne Pretoči
u Bolni Zaborav...

Ne plači Dete
za izgubljenim
Lutkama,
koje Nikada
ni Videla nisi...

Nisi Ti Kriva,
što baš u tom
Trenutku,
Najdraže ti
Papuče,
Skliznuše
sa Nogu.

13 Jul 2010

Ne Misli Da Još Te Sanjam
(iz opusa ''Pesme za Uz Tamburu'')

Ne misli da još te sanjam
i zbog tebe noću pijem,
uspomene s’ vragom ganjam
od stvarnosti da se skrijem.

Ne misli da baš sam hteo
plakati dok primaš svira,
odavno sam ja prokleo
onu što mi neda mira.

Pusti selo neka laje
i da tako neću dugo,
neka pesma samo traje
plaćam svirce šta bi drugo.

Mirno spavaj luče belo
nek te priče ne rastuže,
znaš kad krene
pričat' selo
raste korov mesto ruže.

Ne misli da još te sanjam
čaša vina spomen briše,
našom pesmom vraga ganjam
''moje srce kucaj tiše''.

12 Jul 2010

Pesma

Na kraju grada
U tišini,
Moja Draga Spava...

Milujem joj kosu
Prstima od Mesečine,
i Čuvam Ljubavlju
Zavetnog Ćutanja.

Na Kraju grada
Pod krošnjom
Stoletne Jele,
ona Tajno
Šuruje sa Zvezdama...
Razgovara sa pticama
I njihove pozajmljuje Oči,
Ne bi li videla
Šta sledeća Zora
Sprema.

Noćas ću Tajno
Napisati Pesmu,
I sakriti joj međ prste,
Dok stisnutih šaka
Onako usnula,
ne počne je govoriti,
kao Molitvu.

08 Jul 2010

Mrak

Ne Prepisuj
Iz Tuđe Duše
Bol,
Kao da je Tvoj…

Ne Prisvajaj Beznađe,
Koje ti na Okna
Ne Zakuca,
Iako ponekad poželiš
Da je tako…

Ne Zovi Tišinu
Svojim Imenom,
Može Pusta
Da Zaluta…

I ne Brini…
Mrak se Najlakše
Podnosi
Kad iz Tuđeg
Oka Izvire.

04 Jul 2010

Mleko

Na samom raskršću
veka,
između ulica Prizrenske i
male,
razgovaraju dve starije mlekarice.

Sanjam ti ja noćas
kako prodajem mleko
a ono svo u tetrapaku...
i prodam sve do kapi
samo na ulicu što izađoh...

Vidiš,
izgleda da ovo
iz naših starih kanti
više nije dovoljno Belo...

02 Jul 2010

Ajla Kovač Seattle USA

Zapisi sa one strane svijeta

Taman pomislim da sam dovoljno zrela da sebi jasno predočim odgovor na svako pitanje i dilemu sa kojima se u životu susretnem, a onda shvatim kako malo poznajem sebe.
Uhvatim se u agoniji razmišljanja o nekome koga gotovo i ne poznajem, a ustvari čini mi se kao da te poznajem cijelu malu vječnost....Sjetim se te slatke i magične okolnosti koja nas je u jednom trenutku spojila i na neki način povezala.
I odjednom, ništa više nije važno.... Ništa više osim tebe i mene i tog daška svjetlosti u koji na tren utonemo, nošeni i vođeni jedino svojim zeljama i snovima...

Nista nije važno osim riječi... Dovoljna je samo jedna riječ, mala i bezazlena, ali jaka i nježna, da poželim reći bezbroj riječi, divnih i najodabranijih...U svaku bih utisnula milion i jedan poljubac i poslala ti u snove...

Voljela bih da ti mogu uvijek o sebi reći samo ono što bi poželio čuti, ali ne riječima, ne nijemim riječima kojima pokušavam sročiti jaku ali neodređenu misao, uputiti je tebi i vjerujući da dijeliš tu istu misao...Voljela bih pronaći put do tvoje duše, upravo onom beskrajnom nježnošću i pažnjom u pogledu...i dodiru, kojom duboko u sebi žudimo za najskrivenijim mastarijama i snovima.

Šta bi bili bez snova...?

Vjerujem da se u životu sve dešava s određenim razlogom, čiji smisao ćemo otkriti negdje usput...I nekako se radujem tome...Ni sama ne znam zašto.Možda zbog toga što želim vjerovati da drugačije neće biti...


U ovom trenutku, sve što želim je da zatvoriš oči i zamišlis želju, da otvoriš srce i prepustis se...
Predoči sebi sliku sa najljepšim prizorom u čijem izrazu vidiš radost i čežnju i veliku želju pomiješanu u bezbroj najljepših boja....

Oboji me samo radošću i ispiši svoje ime na mojim dlanovima...

Prepoznaj me onako kako sam ja prepoznala tebe... Prepoznaj me u sebi i dodirni me...A ja, ja ću ti zauzvrat reći koliko sam sretna sto će šapat tvoje nostalgije slagati mozaik moga imena, u ovom vremenu koje smo zarobili i okovali samo za nas...


"Čupkice moja.."
Čujem li to tvoj glas??? Ili si mi opet samo kroz snove prošao.

28 Jun 2010

Lili Marlen

Rat je prava gadost
To smo znali svi
A jedina radost
Bila si mi ti
Kada sam pošo
Ko zna gde
I poneo sa sobom sne
Tvoj lik Lili Marlen,
Tvoj lik Lili Marlen.

Pratila nas samo
Studen led I plač
A tuđina sekla
Kao Božji mač,
I smrt je bila
verni drug
pa sve u krug
me prati sen
tvoj lik Lili Marlen,
Tvoj lik Lili Marlen.

Bespomocno ležim
Krv okolo svud
Hteo bih da bežim
Ali nemam kud
Noge su moje
Ko zna gde
U blatu tom
Tad ostale
Za tren,Lili Marlen
Za tren,Lili Marlen.
Misli su moje
S tobom sve
Sve nestaje
Al jedno ne,
Tvoj lik Lili Marlen
Tvoj lik Lili Marlen.

Ovo je moj prepev prelepe balade koju je otpevala Marlene Dietrich početkom četrdesetih prošloga veka…
Link za audio verziju:
http://rapidshare.com/files/403495400/Marlene_Dietrich_-_Lili_Marlene.mp3.html
Uživajte

24 Jun 2010

Lekovita voda

Gledao je
čaši u dno.
Bistrina lekovite vode
grejala mu je
već uveliko
isceđeno telo.

Još samo gutljaj,
samo jednu kap
na usnama da zadrži...
za nedaj Bože...

12 Jun 2010

Gugutka

U Crnji,kažu,
kada čovek umre,
na krov mu sleti gugutka
i zapeva...

Dali u slavu Smrti,
ili za ispraćaj duše,
to već niko nije umeo
da mi razjasni...

10 Jun 2010

Neka ti je prosta
(Ocu 1927-1986)

Kad dan usahne u otkucaju sata
i ruke se smire na sred večnog polja,
neka svaka reč teška šaku zlata
bude poput tebe iskrena i bolja.

Ne,sad nema kome da poklanjam reči
zadnji drhtaj srca još jedino osta,
njemu što je znao i pogledom reći
svaka koja beše neka mu je prosta.

Ostaće da stoji kao most na straži
kula od pesama poslednjeg boema,
Oko više nista ne može da traži
kada posle tebe ničeg više nema.

Kada dan usahne u otkucaju sata
i ruke se smire na sred večnog polja,
neka svaka reč teška šaku zlata
bude poput tebe iskrena i bolja.

Da si poživeo,danas bi proslavili tvoj 83-ći rođendan,ovako iza nas je 24 godine Tuge i Bola...Ćale Moj...

09 Jun 2010

Dar

Kada dajem,
dajem Sve...
i Zoru,i Povečerje.

Ko prepozna Znak
u Šapatu,
za Ceo je Svemir
Bogatiji.

Ko ne nasluti
Ponudjeni Dar,
na Prvi stepenik
Vracen je...

Kada Dajem,
Dajem Sve...
Neznaju me samo Oni,
koji Nezrelost svoju
u Neverstvo i Bes
Pretapaju.

05 Jun 2010

Pas

Kupiću Psa
I limeni kovčeg
Koji se ne može
Otvoriti.

Kad jednoga dana
Legnem u njega,
Da ima ko
Žalosno da
Zacvili
Zamnom.

02 Jun 2010

Inat

Poznavao sam onog
koji je stalno bio
sa nekim u zavadi…

Prvo je raskrstio
sa roditeljima,ženom
i komšijama.

Potom je rođenu decu
isterao iz kuće…

Neki što ga je površno
poznavao
zaključi mudro
Kako je inat ipak
Loš saveznik.

30 Maj 2010

Apetit

Čovek je Prokleto
Alav,
i toliko Gladan,
da je za tili čas
prožderao
samoga sebe...
odjekivalo je iz
lokalne ordinacije
opšte prakse
na periferiji.

Čuvši ovo
Naglo izgubih
Apetit.

27 Maj 2010

Blagdan

Svake godine
u isti dan
lokalni sveštenik
dolazi u našu kuću
da prekrsti kolač,
osveti kuću,vodu,
i sve nas.

Promrmlja nešto
samo njemu razumljivo,
poželevši mir i blagostanje,
ponosno predstavljući
samoga Boga.

A mi ga, radosni,
i sledeće godine
opet pozovemo.

26 Maj 2010

Drvo

Danas sam sav Srećan
posadio Drvo
ispred Kuće,
i dao mu ime svoga Sina.

Da mu Oči ostanu Zelene
a Ruke budu Tople.

19 Maj 2010

Pokrivač

Sanjam kako ležim
a ruke mi Teške
od Olova teže...

Oči Nepomične,
Bezbojne,
A Mozak u staklenoj Ruži,
Ne daje znake Života.

I Hladno mi
i Groza...
Molim da me Pokriju...
a oni donose
Svežu Zemlju,
i Bajat Krst...

Od Straha se Prenuh...
I spazih na Dlanu,
Grumen one iste
Zemlje...

12.Maj 2010

Setne Pesme

Otkad su mi
Posivele Zore,
A Zastor od Greha
Otupeo Dan,
Nevidljiva Ruka,
Neda još da Klonem,
i Pepelu mesto
Prepustiću San.

Pa livade
Sanjam Cvetne,
te Prizore Nežne
Iz Detinjstva mog,
Grudima mi Leću
one Setne pesme
Koje mi je davno
Podario Bog.