19 мај 2010

19 Maj 2010


Pokrivač

Sanjam kako ležim
a ruke mi Teške
od Olova teže...

Oči Nepomične,
Bezbojne,
A Mozak u staklenoj Ruži,
Ne daje znake Života.

I Hladno mi
i Groza...
Molim da me Pokriju...
a oni donose
Svežu Zemlju,
i Bajat Krst...

Od Straha se Prenuh...
I spazih na Dlanu,
Grumen one iste
Zemlje...

Нема коментара:

Постави коментар