21 фебруар 2011

22 Februar 2011


Strah

Bojim se...
Bojim,
mnogo više
nego što može
na licu
da se vidi.

Kada se oblaci
nisko spuste,
a,negde niz sokak
začuje dečiji plač...

Bojim se...
praznih soba,
Jalove svetlosti sveće,
gde niko nije siguran
hoće li u istom trenutku
prepoznati rođeni lik
u senci
koja se lenjo
razvlači po zidu...

Bojim se,
da, Bojim,
kojem se vremenu klanjamo,
kada ni liniju života
na svojim rukama
više ne umemo
razaznati...

4 коментара:

  1. Истргнуо си два бисера из душе („За Великим Швапским столом“ и „Страх“) и поклонио нам...

    ОдговориИзбриши
  2. Hvala Miro što pažljivo čitaš,ono što objavim na blogu...
    Pozdrav iz zavejane Ravnice

    ОдговориИзбриши
  3. Bojim se...
    Bojim,
    mnogo više
    nego što može
    na licu
    da se vidi.

    Lepa poezija,Jasmine...

    ОдговориИзбриши