Svako Jutro,
s proleća,
iza otvorenog prozora,
čujem pesmu Ptica...
Ona otvara dan,
neprimetno popunjavajući
Prazninu
Koja me Okružuje...
Svako Jutro,
uz Blagoslov
Božje Volje,
na moje umorne Ruke
sleće Pesma...
od Srebrnih niti izatkana,
I znam...
Dok bude Jutra,
biće i Pesme...
Dok bude Pesme,
biće i Mene...
Нема коментара:
Постави коментар