Dragan Dujin-Duka (Muzičar, Tekstopisac i još mnogo toga)

Ja i Šarov moj

Od lani kad sam vid'o nju
onako punačku i Garavu
ja bi Ponovo...
Ja bi kanda Ponovo...

Besnog kera na sred šora
počešala ko Šarova,
A on bi Ponovo...
ljudi, on bi ponovo...

Svako veče u san dođe
kao Anđeo...
Ej, da mi je,
da je gledim Ponovo...
Još jedared,
pa neka Krepam,
a sa mnom i Šarov moj...
i on bi Ponovo,
da ga češne za uvo...

Odonomad, usred Jendeka
vidim stoji Bela Marama
Svilena,
rukom vezena...

Baš tog se dana Udala,
kaže babo, da je otišla
za nekog đilkoša,
čak iz Vranjeva...

Svako veče u san dođe
kao Anđeo...
Ej, da mi je...
da je gledim Ponovo...
Još Jedared,
pa neka krepam,
a sa mnom i Šarov moj...
i on bi Ponovo,
da ga češne za uvo...

Često stanem
kraj pendžera,
da malko
zvirnem unutra,
dal' se Vratila...
pa stojim tako Satima...

Ondak odem,
do čikmežeta,
di stoji,
bela marama...
Svilena,
uflekana... Suzama...

Tetke kažu da se ženim,
pa se prekrste
kada opsujem,
a Kera digne Gubice...
Još Jedared,
pa, neka Krepam...
a sa mnom i Šarov moj...
Ta lepa Ciganka,
da ga češne za uvo...
Nanovo...