12 април 2010

Edina pesma (Leptirov let)




U Magli,

Nad rt-om Nade,

Maleni Leptir

Je Stidljivo

Raširio Krila,

I krenuo u svoj

Sudbonosni Let.

 

Niko nije znao kuda...

Niko nije znao zašto...

Samo je blagi

Treptaj krila slutio...

Nikada više...

 

Iznad Bisernog vodopada,

Plavog, kao

Nečije Oko

Duboko urezano

U Sećanje,

Otvorio se put

Posut Ružama...

 

I zaplaka Leptir,

Gorko,iz Grla,

Kad ugleda Svetlost

na Kraju...

 

Krošnje se spojiše

U Naklon,

A Svetiljka

Svakim trenom

Sve Bliža...

 

Još samo ovaj Dan

Još samo ovaj Tren

I Moj će Biti Svet.

 

Za samo čas,ili dva

U Svetlosti

Davnašnje Čežnje

Konačno Biću

I Ja...

Нема коментара:

Постави коментар