U Magli,
Nad rt-om Nade,
Maleni Leptir
Je Stidljivo
Raširio Krila,
I krenuo u svoj
Sudbonosni Let.
Niko nije znao kuda...
Niko nije znao zašto...
Samo je blagi
Treptaj krila slutio...
Nikada više...
Iznad Bisernog vodopada,
Plavog, kao
Nečije Oko
Duboko urezano
U Sećanje,
Otvorio se put
Posut Ružama...
I zaplaka Leptir,
Gorko,iz Grla,
Kad ugleda Svetlost
na Kraju...
Krošnje se spojiše
U Naklon,
A Svetiljka
Svakim trenom
Sve Bliža...
Još samo ovaj Dan
Još samo ovaj Tren
I Moj će Biti Svet.
Za samo čas,ili dva
U Svetlosti
Davnašnje Čežnje
Konačno Biću
I Ja...
Нема коментара:
Постави коментар