27 Avgust 2010

Sve ima svoje zato

Pruži mi šaku
Stihova,
ja ću tebi Seharu
prepunu reči
Suvislih...

Pruži mi huk
Bistrog potoka,
ja ću tebi aplauz
rukama Garavim...

Pruži mi Dušu
Opranu u Tajni
Oka
severnog Jelena,
i ja ću je uzeti
Oberučke,
a da neću reći
ni Hvala...

21 Avgust 2010

Put
(Senadi i Uglješi)

Korak po korak
Hodimo…
Bedu za sobom
Vodimo…

Noći u Dane
Muljamo…
Ko Slepci tužno
Bauljamo…

Rane tek Usputne
Vidamo,
Kule od peska
dok Zidamo…

Lica bez Sjaja
Voštimo,
Zube i Kandže
kad Oštrimo…

O,kako ume
da Inspiriše,
Sopstvena Krv kad
Zamiriše…

20 Avgust 2010

Dva leptira

Sinoć me pohodila
dva prelepa leptira...
beo i šaren,
i plavetno nebo
po kojem su
krilima pisali…

Ples kratko potraje,
nad bistrom
pučinom,
nalik dečijem oku,
ujedno dubokom
kao bora
na čelu stolisnjaka…

Sinoć u snu
dva me leptira
Pohodiše…
Tiho,bez reči…
a znao sam
Sve…
i meni to svanjiva
Dan.

19 Avgust 2010

Ponekad

Ponekad,
kada se Kolača poželim,
samo odlutam
u Detinjstvo,
i osetim tu
Opojnu slast
na Usnama…

Ponekad,
zaželim se igre,
i začas se nađem
na ljuljašci
od kanapa…

Ponekad,
San kad poželim,
utonem u Topli
zagrljaj Oca…

Ponekad,
kad Smeh mi zafali,
sklopim oči,
Pozovem Najdraže,
kojih davno Nema,
I Zaplačem…
Gorko Zaplačem…

15 Avgust 2010

Ne verujem

Ne verujem
u jutra
Zlatnom prašinom
prošarana,
niti u umilnu
pesmu
Sedefne ptice
na staroj
Tamburi…

Ne verujem
u Besedu bez
Reči,
koju crna tišina
Okiva,
ni u zagrljaj vetra
sred Šajkaške
Pustare,
željne nežnosti,
dok se krošnje
Bagrema povijaju
u Grč
Vezovima tesnim
Krojen…

Ne verujem
u Muk
podno Belih oblaka,
ni zvezde koje
Čuče
Po uglovima
Dečijih snova…

Ne verujem
u Vir
Gluvog doba noći,
ni u Beleg raspojasanosti
Večitog lutanja…

Ne verujem
u sve već viđeno,
iz kutka Nečistog
Srca,
kojeg možeš
naterati sve,
osim da
Progovori…

14.Avgust 2010

Samoća

Samoćo,
Sestro Prokletih...

Na Srcu
Tvoje ime
Urezano
Nosim...

13 Avgust 2010

Ono Neizrečeno

Nikada nisam
rekao,
kako Volim
Sunce,
u ulici svoga
rođenja...
i koliko je lepa avlija
gde prohodah...

Mnogo toga
Nikada Nisam
rekao...
Sada tek shvatam...
da nisam
ni imao
kome...

11 Avgust 2010

Plišani Šešir

U gradu,
Sedeći na pločniku
Slepi muzičar
Sa Setom
U glasu,peva…
Ko te ima,
Taj te nema…
Ko te sanja,
Taj te Ljubi……

U stari
Plišani šešir,
Poneko ubaci
koju paru,
koja Tužno
zazvecka…

Priđoše dva
Mladića,
i Drsko pokupiše
sitniš od
Slepca...

Neka Deco...
Uzmite,
kad Vam treba...
ja se od toga
i ovako danas
ne bi mogao
napiti...

10 Avgust 2010

Porque Te Vas

Vo imja tvoja,
do imja moja...
Od lika tvoga,
do lika moga...

Ima li granicu
pustoš...
pevaju li ptice
po nagonu,
ili ih jutrom
izigra dan...

Vo imja tvoja,
do imja moja...
od traga tvoga,
do bola moga...

Nisam pronašao reči,
ni izgovor dobar
za laž...
samo je ostala suza
na otvorenom dlanu
u pesmi bez početka.

30 Jul 2010

Kome će faliti

Na parčetu
Požutelog papira
kojeg su našli,
pisalo je...

Kome će faliti
Sanjar,
Tumač snova,
Fantast,
na Javi
nikad Prikazan...

Berač zvezda,
u buket
nesloženih...

Slagač reči,
Odabranima
Brižno skrojene...

Kome će faliti Senka,
koja nikog
Očešala nije...
Pobegulja i Strašljivica
sa Suzom
u uglu oka
Samo...

Kome će faliti...
da,kome će faliti
Utvara...
što ni sebi samoj
mesto nije umela
zgrijati...

29 Jul 2010

Uspela Glupost

I Sreća,
i Nesreća...

I Smeh,
i Suze...

I Radost,
i Tuga...

Sve se Mora
Proći,
Kako ništa ne bi
Ostalo nedorečeno...

Prazninom
Rađa se Laž,
A Ćutnjom
Neoprostivi Greh...

Duša je tu
Da joj se
Olakša,
a Svemir
Sve to da
Upije...

Probam
I Svetlo,
I Mrak...
Jer,kako
Drugačije
Nahraniti sopstvenu
Glupost...

28 Jul 2010

Oči

Moj Bog
ima Srce…
Imam ga
i ja…

Moj Bog
ima Dušu…
Imam je
i ja…

Moj Bog ima
Široki put…
i ja Usku
Stazu imam…

Moj Bog ima
Bistre Oči…
o,kako bi
Želeo i ja…

27 Jul 2010

Žal

Žao mi je
Sokaka bez
Dečijeg Smeha,
Službe u Praznoj
Bogomolji,
Umirućeg bez
Sveće Zadušne...

Žao mi je
Svatova bez
Pesme,
Babinja bez
Radosti,
i Karuca bez
Konja...

Žao mi je
Dana Proćerdanih,
Ljubavi Izgustirane,
i Straha u Povoju...

Žao mi je
Pogleda u Prazno,
Nesuvislih Reči
punih Tame...

Žao mi je,
svake Nove Kletve,
Tugom Večno
Prognanih,
i Crnila što Mami..

Žao mi je,
Žao...

26 Jul 2010

Sedam Zrna

Sedam Zrna,
ko Sedam Nebeskih Kapija
na Sedam Dlanova
jedva da stane.

Na jedan,
Prostora radi,
na drugi,
Pogleda radi...
Na treci,
Puteva radi,
na cetvrti,
Zabluda radi...
na peti
Ukora radi,
na sesti,
Bolesti radi...
Na sedmi,e
na sedmi
u suzama Gorkim
Okupana radi...

Sedam Zrna,
ko Sedam Nebeskih Kapija
na sedam Dlanova
jedva da stane.
Ko ne vidi
Progledace,
ko vidi
Tesko mu Dusi
Prostoj...

25 Jul 2010

Duško Trifunović (In Memoriam)

Ima nešto u tom što me nećeš

Ima nešto u tom što me nećeš
ostavljaš mi vremena za druge,
gledam kako veselo se krećeš
kao leptir oko moje Tuge.

Ima nešto u tom što me nećeš
nešto čemu sama ne znaš ime,
ima nešto u tom što me nećeš
a sve znači ne zaboravi me.

Ima nešto u tom što me nećeš
od te laži načisto umreću,
ima nešto u tom što me nećeš
i u tome što ja tebe neću.

24 Jul 2010

Pesma

U najdubljem delu Duše
Svio sam pesmu Tvoju...
Kad telo ka Smiraju krene
Ti Zauvek budeš
Najlepši deo Mene.

23 Jul 2010

Moga Srca Vilo

Sve što imam
to si ti...
kada je teško,
ili lako,
uvek tu
da šapneš
baš onu reč
koja nedostaje.


Sve što imam
to si ti...
i kad je Pretilo
plakati,
i kad je trebalo
ćutati...

Sve...
u pravo vreme,
u pravom smeru...
čak i onda
kad me nema,
znala bi Stražiti
Moga Srca Vilo,
da se putem,
ovako sluđen,
negde slučajno
ne zagubim.

22 Jul 2010

Napiši mi pesmu

Napiši mi pesmu...
nešto što neću razumeti,
nešto da imam čime
noći proklinjati.

Napiši mi pesmu...
ali ne kao Prever,
Petrović ili Zubac...

Napiši mi pesmu
da je neću smeti pročitati...
zbog skaradnih reči,
koje su suze iskale...

Napiši mi pesmu...
onu gluhu,o nestajanju...
onu Sivu i Zlatnu
u koju se gledati ne može...

Molim te,
napiši mi pesmu,
bez reči,bez bola...
samo ja ću znati
kakav se nazire Trag.

21 Jul 2010

Volim Te
(ili,kako reći sebi)

Zar je sramota
Ako kažem
Da te
Volim
Kao Plimu od Indexa...

Zar je sramota ako kažem,
Da te volim kao
Preverovu Barbaru,
Ili do grla zakopčanu
Ines iz Dediććeve sage o jednoj jeseni...

Zar je sramota
Ako kažem,
Da te Volim kao
Zubac neku Svetlanu
Kraj Neretve,
Rijeke Žgrebice...
Tamo,na kamenu
Gde se i danas
Karađoz Beg oplakuje...

Zar je sramota reći
Da je Ljubav
Stepenica ka nebu,
čak i onda,
kada tvrdimo
da vozovi kasne,
znajući
da mnogi
nikada ni
poći neće...

Zar je sramota
Pred san
Slagati sebe,
Sklopiti oči
I biti Srećan...
Kao nikada,nikada,
Do Sada.

20 Jul 2010

Moram Izaći

Moram izaći, pre
no što kapi kiše
okupaju pločnik
u predgrađu,
tom zaklonu od pogleda,
koje je sirotinja
izmislila
kao sklonište za svoju samilost.

Moram izaći
da raspem besciljne korake,
Tanane misli,
i skrivene želje...

Moram izaći, jer,
kapi na mome licu
sakriće grč,
i gorku reč
koja ni u bunilu
ne sme biti glasno
izgovorena...

Moram izaći večeras...
ne treba mi ni šešir,
ni kabanica...
jer ne postoji zaklon
da bi me sačuvao
sopstvenog Pogroma