crnjanska zvona

Uvek mi srce zadrhti

kad setim se rane mladosti,

divne stvari se dogode

tad Crnjanska zvona me pogode.

na radost ili na tugu

lica se draga pojave,

a smiraj i jesen dugu

zvona sa tornja najave.

j

I tako lako se premecem

zive me slike odvode,

u vreme koje umecem

na izvore zive me dovode.

Kroz grudi mi konji kasaju

bosonoge noge dobuju,

kad crnjanska zvona se oglase

da suncem mi dusu ugriju.

Tuga

       Tuga
         (Aci)

Kada se Tuga
u Srce zavuce,
a, bol zbog gubitka
nece da mine,
u gruduma seva
u grudima tuce,
potmula jeka
lice sudbine.

I sve se  urusi
da suze zakopa,
nebi li novi
izrodlio lik
za crnim astalom
crvenim mastilom
napise,
zivot si sveo
 na bezglasni krik.
 

Iz Koje  Si Ono Price


Gledam kako hodas
kao da te znam,
i pitam se kad postojis,
zasto zivim sam.

Gledam je dugo
nestade mi reci,
ko si pusta tugo
iz grudi zajeci.

Ne zaboravi me,
film svoj vrati
u drugome smeru,
vec oredugo za secanja
nemam pravu meru.


I gledam te tako
oci rose same
od vetra u kosi,
kako da se setim ko si.

Gundjam sebi,prigovaram
pletem proslost ubi me sramota,
ipak znam da ti si neko
neko iz moga zivota.

Mati


Od kad nas nema
u tvojim molitvama,
sreca kao da je
okrenula ledja
i lagacko krenula
da potrazi nekog
kome je nuznija...

Jutra su izgubila rumen
koju si osmehom svojim
bojila,a sada crni oblak
olujnom vetru prepustila
mati...

Zar nije ti zao tuge
koju rodise noci
placne i duge
kraj neznane uske
ceste i pruge.

Otkad nas nema
u tvojim molitvama
vise, mati
da li ce opet
moje lice sjati
reci mi mati
reci mi mati...

 Ko je kriv


A svemu je kriv
jedan osmeh ziv,
a svemu je kriv
jedan oblak siv.

Da,svemu je kriv
jedan oblak siv,
znam svemu sam kriv
kriv sam sto sam ziv.

Ne Mogu Da Zaspim
             (Aci)

Danima ne mogu da zaspim
od kad sam cuo da te je
ponistila prokletinja
koja za boga nezna,
l kojoj nista nije sveto.

Ociju crvenih od bdenja
i cekanja sa nadum da ces
otvoriti vrata i uz osmeh
rasiriti ruke i reci
evo me tu sam,mili moji...

Bride me sklopljeni dlanovi
od uzaludne molitve da je ovo
nocna mora koja mora proci
samim bogom dana...

Ali tebe nema...
Sve je utihnulo...
ni najmanjeg glasa
nebo da prozbori...

Sada mi se konacno otvorilo
iz tisine jasno progovorilo
vecnost samo naj bolje bira.

Pustos

 Pustos


Opustese moje staze
ko da ih i nije bilo,
sada neki drugi gaze
ono sto mi bese milo.

Okolo gde sad se skrivam
tudje oci pomno prate,
bilo gde da pust prebivam
molim proslost da mi vrate.

I svako svoj usud prati
al vazno je s tudjeg plota
neku zlobu da isprati
sve se tudje mora znati.

Mirno sedim na svom mestu
teske dahe vodim kraju,
zasijace moja zvezda
andjelima da je daju.