Bese to odavno
deca smo bili jos,
zeleni,pa naravno
na reveru tek postavljen bros.
Pa me ocarale
te oci andjela,
od toga casa
to nisam bio ja.
Ti bices moja
rekoh tad
ti cvet neznih boja
a ja isuvise mlad...
I nakon 100 godina
kad zivot izrezira,
da strma zivotna padina
bude rahatluk za vezira.
I bices moja
rekoh sebi sad
ti cvet zrelih boja
a ja nisam kao nekad mlad.
Нема коментара:
Постави коментар