03 март 2015

U miru se Gospodu pomolimo (Zasluga)

U porti Uspenskog hrama,
na stazi od crvene cigle,
sede slabovidi čovek
sa štakom, dečak
od devet godina
ometen u razvoju,
i razgovaraju...

Jesi li gladan,
koliko dugo nisi jeo,
upita dečak starca...
Ne znam,mislim tri dana...
Zasto toliko,upita dečak...
Nisam imao šta,a zadnji komad hleba izmrvio sam golubovima
koji mi svako jutro
sleću pod prozor...
reče starac,a krupna suza
otkotrlja mu se
niz duboku boru na licu...

Znaš,moj deda jednom reče
da se Suze, i koraci
nečim zasluže...
Utom se oglasiše zvona
za večernje,
a iz Oltara
Hrama, odjeknu
duboki glas sveštenika...
U Miru se Gospodu
Pomolimo...

02 март 2015

Свјетионик (Пјеснику Јасмину Исаку Латићу)



Мирослав Б. Душанић

Богиња пјесништва је једина која те посјећује
Понуди ти лист хартије да је попуниш ријечима
И птице још увијек пјевају у дворишту
И цвјетају зумбули и миришу као и прије
Док си становао у Цара Душана 119
Вријеме је остало сасвим исто: Промјенљиво
Сунце и мјесец плове изнад Зрењанина
Као да се ништа није ни догодило
Нису примијетили да ти нога недостаје
Сједиш поред прозора окренут ка улици
Из навике гледаш на њу а ништа не видиш
Очи су те поодавно изневјериле
Свако вече пред спавање ишчитаваш Молитву
Захваљујеш Господу на дару – Благосиљаш
И док не заспиш ослушкујеш ћутања звона
Знајући да тамо далеко на хоризонту је Свјетионик

Мирослав Б. Душанић