23 новембар 2010

23 Novembar 2010


Stolica

Stigao me danas
Osmeh,
Hladan kao Led…
i par Reči
na Brzinu sročene.

Osećao sam se
Jadno i Potišteno…

Kakvom se to Kamenu Klanjamo,
i kakvom Besedniku
Ruku Ljubimo…
Dozvoljavajući da Bajke moluju sliku,
koja ni
U Najgorim Snovima
Mesto svoje nemaju.

Poklonih se
U znak Predaje,
I 'strčah na Reku
Obraz da Sumijem…

Grlo ostade Suvo…
Zar tako
Dušu da Okaljam…

No,ipak na sreću,
Sveće uspeh
Da Upalim.

15 новембар 2010

15 Novembar 2010


Otkud ti…

Otkuda Hrabrost
izgovarati
Molitvu Pokajnicu onome,
koji se ne Kaje…

I tako
Lepe reči
o poimanju Sreće,
iako ona retko hodi
ovim šorom,

Oprosti…
Sačuvaj suze…
one se puštaju
zbog onih
koji postoje,
i jednom samo
Neprimetno odu…

07 новембар 2010

08 Novembar 2010


Prava Ljubav

Da li ti je
rekla,
Da moje su zvezde Istokom zanete,
a Duša velika
kao Želja Skrivena…

Da nam se Krv
Razlikuje,
time,
Što Moja Srcem
teče…

Da li ti je
rekla…
Da moj su Dom
i Dušu
Nišani nanišanili,
Još onoga trena
Kad je Prva Kletva
Iz Prevelike Ljubavi
I Milosrđa poletela…

Je li ti rekla
šta Noću
Valja Skrivati,
dok Beli Dan
se Poradja...
i Suštu Maglu
Upiti,
bez ijedne Reči
Beznađa...

Je li ti rekla,
Oka ti,
da naše Ruke
Nikada,
za Nikad,
se neće
Poklopiti...
I celo će Nebo
Okrenuti,
Otužne Boje
Prve Ljubavi...

Da li ti je rekla,
onako Teškim Bolom Shrvana,
kako je Zaludno
Azre Voleti,
jer Takvima
je Teško Odoleti,
a ostati Bezglavo
SVOJ...

07 Novembar 2010


Setne Pesme

Otkad su mi
Posivele Zore,
A Zastor od Greha
Otupeo Dan,
Nevidljiva Ruka,
Neda još da Klonem,
i Pepelu mesto
Prepušta u San.

Pa livade
Sanjam Cvetne,
te Prizore Nežne
iz Detinjstva mog,
Grudima mi leću
one Setne pesme
kojima me davno
Darivao Bog.