10 април 2015

Molitva (Bol)


Molitva  (Bol)

Čovek bez noge
ječi i plače,
sklopljenih ruku
Bogu se moli...
Zar nije dosta
to što je nemam,
a ona još uvek
tako zaboli...

07 април 2015

Priznajem



Priznajem...


Priznajem...
Sve Grehe ljudske,
Sve laži ovog sveta
izgovorene
Priznajem...
Sve Zablude
na brzinu sročene,
sve Bajke poverovane
u nedostatku Pameti
Čiste...
Priznajem...
Sve Boli
Nepravedno nanesene,
svo Blato bačeno
na Obraz
Pravednika...
Priznajem.


Priznajem
sve što mi se
na Dušu stavlja,
a služi za
podsmeh...
Priznajem
kako Srce
od Bola
Prepuklo nebi...
Priznajem,
Pritnajem,
i Ne Kajem se...


Moja sveća dogoreva...


 

Moja sveća dogoreva...

 

Putevima kojima hodah

razbacano  kamenje

posvuda...


Nema više suza

za ridanje,

reči za odbranu...

Samo Molitvu

i Ljubav

u Napaćenim

grudima... 


Moja Sveća

dogoreva...





06 април 2015

Ja nemam nikoga...

Hladno je...

i koraci tužno odjekuju

po tek postavljenom

pločniku od

suvoga lišća

u ulici

koju ne prepoznajem.



Kraj polu srušenog

zida...

je virilo lice

neznanca...

Ko je bio on...

i šta su značile suze

na staračkom licu

sa očima deteta...



Hladno je...

Sa grane trešnje

na kraju grada,

ljuljalo se

tek ohlađeno telo

izgubljene visibabe

pred sneg...



Ja nemam nikoga..

03 април 2015

Uspomene




Uspomene

Ostale su samo pesme
one tebi namenjene,
reč Ljubavi i reč tuge
na usnama skamenjene.

Opustelom malom baštom
beli Jasmin tužno cveta,
prazna mesta na terasi
sudba kleta,sudba kleta...

Tim sokakom sad se nejde
sva su vrata zaključana,
ne vidi se više staza
ona samo nama znana.

Ostale su samo pesme
one tebi namenjene,
reč Ljubavi i reč tuge
dve tri suze skamenjene.

I šta mi je sad neg reći
Moje Drage Uspomeme,
Sačuvaj ih Blagi Bože
sačuvaj ih ti od mene