Kada dodje dan
tugom rastrzan,
kada kucne cas
da vise nema nas,
i stisnu se zubi
u grcu do bola,
treba da znas
da naj lepse ljubi
onaj sto te gubi.
Kad kosava kani
u kosti se zavuci,
ne posustaj tada,
molitvu izusti
za povratak kuci.
Sve ono sto bude
kano sapat veli
suvislo se reci
buri zaveseli.
Tada u sred tmine
kao prst pred nosom
zasija se ostrim
secivom i rosom,
bice ti sve jasno,
da naj lepse ljubi
onaj koji pati,
onaj koji gubi...
Нема коментара:
Постави коментар