i koraci tužno odjekuju
po tek postavljenom
pločniku od
suvoga lišća
u ulici
koju ne prepoznajem.
Kraj polu srušenog
zida...
je virilo lice
neznanca...
Ko je bio on...
i šta su značile suze
na staračkom licu
sa očima deteta...
Hladno je...
Sa grane trešnje
na kraju grada,
ljuljalo se
tek ohlađeno telo
izgubljene visibabe
pred sneg...
Ja nemam nikoga..
Нема коментара:
Постави коментар