20 јануар 2011

20 Januar 2011


Staza

Stazu od Trnja
i Usku,
uvek prepoznati
znam...
od trena kad
napustih ljusku,
Olujom hodio
sam...

I nije nikada
bilo,
ni smera,ni Putokaz
prav...
u hodu samo
se snilo,
biti,i ostati
Zdrav...

Tako mi osta
za Navek,
da više volim
da Dam...
svestan da
samo sam
čovek,
što živi i umire
Sam...

4 коментара:

  1. "tako mi osta
    za navek
    da više volim
    da dam..."

    nađoh se u ovim stihovima :),više,više,kako to znaju oni koji daju malo ili ništa da iskoriste:(

    ОдговориИзбриши
  2. Ko sebe prepozna u ovim stihovima,ne živi uzalud...
    Hvala Alisa.
    Pozdrav iz Ravnice

    ОдговориИзбриши
  3. Ах те стазе и богазе животне, самотне... дивно Те читати, драги пријатељу.

    ОдговориИзбриши
  4. Hvala Miro...
    Ako neko ume da kaže pravu reč podstreka,onda ste to Vi...
    Pozdrav iz Ravnice

    ОдговориИзбриши