Košava
Nikada ovako,
Košava nije
unosila Nemir
međ Nesmirene Duše…
Drvo može Iščupati…
osakatiti Stoletnu
Lozu…
dok Zlatno
Klasje,
U trenutku
Nestaje…
Ali Žašto,
Zašto Dušu
Nagriza…
Ne znam…
Možda zato
jer smo
Nekada
bili Bolji,
Ili samo
Manje Zlobu
U očima
skrivali…
Ko da zna…
ko da zna…
Нема коментара:
Постави коментар