Ponekad
Ponekad,
kada se Kolača poželim,
samo odlutam
u Detinjstvo,
i osetim tu
Opojnu slast
na Usnama…
Ponekad,
zaželim se igre,
i začas se nađem
na ljuljašci
od kanapa…
Ponekad,
San kad poželim,
utonem u Topli
zagrljaj Oca…
Ponekad,
kad Smeh mi zafali,
sklopim oči,
Pozovem Najdraže,
kojih davno Nema,
I Zaplačem…
Gorko Zaplačem…
Нема коментара:
Постави коментар